Vera i dela

Da li smo spašeni samo verom?

Jer ste blagodacu spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji, ne od dela, da se niko ne pohvali. (Efe. 2:8-9)

Kada Biblija kaže da nismo spašeni kroz dela zakona (Efe. 2:9), kako bi to trebali da razumemo? Da li bi to znacilo da možemo da nastavimo da živimo u grehu i istovremeno da budemo spašeni? Naravno da ne možemo, jer bi onda to bilo u protivrecnosti sa Pavlovim jasnim upozorenjima.

Rim. 6:1-2

Šta cemo dakle reci? Hocemo li ostati u grehu da se blagodat umnoži? Bože sacuvaj! Jer koji umresmo grehu kako cemo još živeti u njemu?

Gal. 5:19-21

A poznata su dela telesna, koja su preljubocinstvo, kurvarstvo, necistota, besramnost, idolopoklonstvo, caranja, neprijateljstva, svade, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, sablazni, jeresi, zavisti, ubistva, pijanstva, žderanja, i ostala ovakva za koja vam napred kazujem kao što i kazah napred, da oni koji tako cine nece naslediti carstvo Božije.

Primetite šta apostol Pavle kaže za ljude koji ne poštuju moralni zakon: "Da oni koji tako cine nece naslediti carstvo Božije". Pavle je bio i te kako ozbiljan u svom upozorenju jer vidimo da je isto tako upozorenje dao hrišcanima koji su živeli u Efesu i u Korintu.

Efe. 5:3-6

A kurvarstvo i svaka necistota i lakomstvo da se i ne spominje medu vama, kao što se pristoji svetima; tako i sramotne i lude reci, ili šale, što se ne pristoji; nego još zahvaljivanje. Jer ovo da znate da nijedan kurvar, ili necist, ili tvrdica (koji je idolopoklonik), nece imati dela u carstvu Hrista i Boga. Niko da vas ne vara praznim recima; jer ovih radi ide gnev Božji na sinove nepokornosti.

Nemojmo zavaravati sami sebe da možemo da nastavimo da živimo u grehu, nepoštujuci moralni zakon, a istovremeno misleci da možemo biti spašeni od Božjeg gneva. Apostol Pavle je bio sasvim jasan: svako ko cini loše stvari koji su navedene u gornjem spisku nece imati nasledstva u Hristovom carstvu. Ako to nije jasno onda pogledajmo upozorenje upuceno korintskim hrišcanima.

1. Kor. 6:9-10

Ili ne znate da nepravednici nece naslediti carstvo Božije? Ne varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni preljubocinci, ni adžuvani [muške homoseksualne prostituke], ni muželožnici [homoseksualci], ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije, ni hajduci, carstvo Božije nece naslediti.

Zar nisu ova tri upozorenja dovoljna da se ne bi samoobmanuli i poceli kršiti moralni zakon? Izgleda da to nije bilo sasvim jasno Luteru i Kalvinu, i njihovim protestantskim sledbenicima koji su iskrivili Pavlovo ucenje o Božjoj milosti kao i njegovo ucenje da se ne spašavamo delima zakona.

Da, naravno, mi nismo spašeni delima zakona!

Ali, zar se to ne bi protivrecilo predašnjim citiranim odlomcima koji nam kažu da bi nas život u grehu udaljio od spasenja? Ne, ne bi se protivrecilo iz sledecih razloga.

Kada Biblija kaže da se ne spašavamo delima (zakona) (Efe. 2:9), zašto bi morali da tumacimo rec "dela" samo u moralnom smislu? Ta rec može da se odnosi na ritualna dela Mojsijevog zakona, a isto tako može da oznacava dobra dela moralnog zakona. Izraz može da se tumaci na oba nacina sve u zavisnosti od konteksta. Zato nije ništa pogrešno kada apostol Jakov kaže da se covek takode spašava delima zakona (Jak. 2:24). Ipak, mnogi hrišcani su šokirani kada cuju takve izjave, pokazujuci kako veoma rašireni protestantski uticaj štetno vlada našim hrišcanskim predstavama. Apostol Jakov nas šokira kada kaže:

Jak.  2:17, 20, 24

Tako i vera ako nema dela, mrtva je po sebi. (…) Ali hoceš li razumeti, o covece sujetni! Da je vera bez dela mrtva? (…) Vidite li, dakle, da se delima pravda covek, a ne samom verom?

"A ne samo verom". Mnogi napadaci Bibije tvrde da je Biblija protivrecna kada uporeduju Efe. 2:9 sa Jak. 2:17-24. Njihova tvrdnja bi bila sasvim ispravna ako bi izraz "dela (zakona)" u oba odlomka imao samo jedno znacenje. Medutim, koristeci izraz "dela (zakona)", apostol Pavle govori o ritualnim delima Mojsijevog zakona, dok apostol Jakov govori o moralnim delima Mojsijevog zakona. Zbog nepoznavanja takve cinjenice, jedan citaoc bi možda stekao utisak da Jakov protivreci Pavlu. Medutim, veoma je problematicno reci da se oba apostola ne slažu po pitanju uloge vere i dela u spasenju. Kao što smo videli, cak se i Pavle, iznenadujuce za mnoge protestante, sasvim slaže sa Jakovom kada kaže da život u grehu udaljuje coveka od spasenja. Nažalost, mnogi protestanti ignorišu Pavlova ozbiljna upozorenja kada jedino naglašavaju istinu velike Božje milosti, i na takav nacin iskrivljavaju Pavlovo ucenje o spasenju.

Trebamo se pitati šta je Bog hteo da nas nauci kroz Pavlovu mudrost koja mu je dana od Gospoda? U cemu je znacaj i smisao Pavlovog naglašavanja da se ne spašavamo delima zakona? Da bi odgovorili na ta pitanja, trebamo da pogledamo kakvi su problemi bili prisutni u crkvi apostolskog doba. Odgovor na naša pitanja je vezan sa prvim konfliktom izmedu hrišcana prvoga veka. Djela Apostolska daju izveštaj o tom prvom konfliktu i neslozi u ranoj crkvi.

Prvi hrišcani su bili Jevreji i prvi konflikt je bio zapoceo kada su bili suoceni sa pitanjem da li bi trebali i dalje da poštuju Mojsijeve ritualne zakone o obrednoj cistoci, životinjskim žrtvama, obrezanju, razlikovanju ciste od neciste hrane, itd. To je bilo veoma teško pitanje za jevrejske hrišcane koji su citavog života bili odgojeni tim zakonom. Apostol Pavle je hteo da naglasi da smo slobodni od dela zakona, tj. dela nas ne spašavaju. Ali u kom smislu "dela"? Vidimo da su u pitanju ritualna dela zakona. Kalvin i Luter su bili toliko oslepljeni njihovim pojmom zakona da nisu dobro prostudirali knjigu Djela Apostolska, kontekst poslanica Rimljanima i Galatima, gde bi svako ocigledno mogao da vidi da Pavle govori o ritualnom zakonu. Ako bi se pažljivo citala, recimo, Poslanica Galatima, onda bi se primetilo da se citava poslanica bavi pitanjem obrezanja: "da li je ritualan propis obrezanja i dalje važeci?".

Medutim, mnogim jevrejskim hrišcanima je Pavlovo ucenje bilo veoma nelagodno. Oni su smatrali da Pavlovo ucenje može imati pogubne posledice time što bi se zapostavila druga dela zakona, naime moralna dela Mojsijevog zakona. Zato je apostol Jakov, koji je bio veoma poštovan starešina medu Jevrejima, hteo da naglasi da su dela zakona i te kako važna. O kojim "delima" je tada rec? Tada je rec o moralnim delima zakona.

Apostol Pavle je, medutim, bio veoma jasan da je Mojsijev moralan zakon još uvek na snazi, kao što smo to videli u njegovim upozorenjima Galatima, Efescima i Korincanima, kao i što je sasvim jasno izjavio da ne možemo više da nastavimo da živimo u grehu - Rim. 6:1-2. (Vidi takode mnoge druge njegove odlomke o toj temi: Rim. 8:13; 11:20-22; Kol. 1:22-23; 3:5-7; 1. Tim. 4:16).

Problem je bio što vecina Jevereja nije imalo jasnu distinkciju izmedu ritualnih i moralnih dela zakona. Za njih bi delo bilo delo, kao što je to bilo za Lutera, Kalvina i druge vode protestantske reformacije, i kao što je to za mnoge hrišcane 21. veka koji su pod uticajem antinomijskog protestantskog ucenja o spasenju po veri bez dela. Ta distinkcija je veoma bila zbunjujuca prvim hrišcanima, koji su bili Jevreji, i zato je bilo puno nesloge oko tog pitanja. Mnogi su razmišljali o Mojsijevom zakonu kao necemu što definiše ono što je dobro, a ono što je dobro jeste isto tako moralno, ne shvatajuci pri tome da su obredi Mojsijevog zakona imali samo jednu privremenu funkciju.

Da ponovimo: Pavle i Jakov bi protivrecili jedan drugom samo ako su koristili isti pojam dela zakona u njihovim poslanicama. Ali, veoma je ocigledno da se nisu koristili istim pojmom. Apostol Pavle bi se složio sa apostolom Jakovom da mi ne možemo da nastavimo da živimo u grehu (Rim. 6:1-2; Gal. 5:16-21, itd.). Takode bi se apostol Jakov složio sa apostolom Pavlom da Mojsijev ritualan zakon više nije na snazi (vidi Djela. Ap. 15:13-21, kao i Petrov govor, stihovi 7-11, koji prethodi Jakovljevom govoru). Ono što nas apostol Jakov uci jeste razlika izmedu mrtve i žive vere, jednoj distinkciji koja nije bila toliko naglašena u Pavlovom ucenju. Mrtva vera jeste ta koja je bez dela, dok se živa vera uvek potvrduje poslušnošcu Božjoj volji kroz dobra dela.

Zato ne možemo da zakljucimo da je Pavle naucavao da moralna dela zakona nisu više nužna za spasenje.

Na kraju bi naglasili da mi ne naucavamo da se spašavamo dobrim delima. Bez obzira koliko smo mi moralno dobri, mi ipak ne zaslužujemo da primimo vecni život sa Bogom, iz prostog razloga što smo pocinili grehe u našem životu i time prekršili Božji sveti zakon. Mi smo spašeni Božjom milošcu, ali kroz našu živu veru. Božja milost je zaista velika. Bog je toliko dobar prema nama uprkos našim gresima jer je spreman da nam oprosti ako se iskreno pokajemo kroz veru u Hrista. Bog nam je oprostio samo zato što smo poverovali u njegovog Sina. Mi uopšte ne zaslužujemo Božju dobrotu cak i ako verujemo! Naša vera ne umanjuje takvu Božju milost, jer mi ne zaslužujemo da budemo u blizini Božje svete prisutnosti koja je puna blaženstva, verovali mi ili ne. Zaista, Božja milost je velika!

Da, Božja milost je velika, ali nemojmo da je zloupotrebimo i da živimo namerno i aktivno u grehu. Božja milost je delotvorna jedino za ljude koji priznaju svoje grehe pred Bogom i koji su poslušni Hristovom zakonu. Božja milost nije jeftina. Ona je koštala života Njegovog ljubljenog Sina. Bog pruža svoju milost samo onima koji su u Hristu. Nema oproštaja ako i dalje živimo u grehu. Naravno, mi možemo imati poneki put slabosti prema nekim gresima, ali sve dok imamo iskrenu želju da imamo cisto srce pred Bogom, Bog ce nam dati snagu da predbrodimo našu slabu prirodu. Moramo verovati Hristu, koji je umro za svakoga koji želi da prihvati njegovu spasonosnu ruku. On je umro kao žrtva za naše grehe, tako da svaki koji veruje u njega može biti pomiren sa Bogom. Ali ta vera jeste živa vera, vera koja nas vodi ka pokajanju da ne cinimo više grehe koji su razapeli našega Gospoda.