Testiranje proroka

Ljubljeni! Ne verujte svakom duhu, nego kušajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lažni proroci iziđoše na svet (1 Jov 4:1).

U Novom zavetu imamo više jasnih upozorenja o krajnjoj ozbiljnosti prilikom prihvatanja neke osobe kao proroka. Ovo jeste zbog specifične uloge proroka u crkvi. Prorok je tu da bi jednim natrpirodnim otkrivenjima, otkrivenjima koja su došla od Boga, usmeravao crkvu:

A koji prorokuje govori ljudima za popravljanje i utehu i utvrđenje. Jer koji govori jezike sebe popravlja, a koji prorokuje crkvu popravlja. Ali ja bih hteo da vi svi govorite jezike, a još više da prorokujete: jer je veći onaj koji prorokuje negoli koji govori jezike, već ako ko kazuje, da se crkva popravlja. (1 Kor 14:3-5)

Prorok služi za popravljanje crkve i njegova proroštva treba bez rezerve poslušati jer dolaze od Boga:

I imamo najpouzdaniju proročku reč, i dobro činite što pazite na nju, kao na videlo koje svetli u tamnom mestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vašim. I ovo znajte najpre da nijedno proroštvo književno ne biva po svom kazivanju; jer nikad proroštvo ne bi od čovečije volje, nego naučeni od Svetog Duha govoriše sveti Božiji ljudi. (2 Pet 1:19-21)

Zbog ovakve pozicije jednog proroka, naime njegovog autoriteta na osnovu božanske inspiracije, mi ne trebamo zdravo za gotovo prihvatati svakog ko se tako predstavlja. Pozicija proroka se može zloupotrebiti, što onome koji vara daje vrlo velik uticaj. Zbog toga mi moramo jednog proroka i njegova proroštva testirati.

Apostol Petar dalje nastavlja pokazujući posledice olakog prihvatanja svakog ko se izdaje za proroka:

A beše i lažnih proroka u [izraelskom] narodu, kao što će i među vama biti lažnih učitelja, koji će uneti jeresi pogibli ... I mnogi će poći za njihovim nečistotama ... (2 Pet 2:1-2)

Na drugom mestu Isus upozorava:

I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge ... Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane. Evo vam kazah unapred. (Mat 24:11, 24-25)

Budući da prorok može da bude lažan, u nameri da ne budemo zavedeni mi trebamo da proverimo da li je od Boga poslan, ili je možda umišljena osoba, šarlatan, ili nešto gore – da je pod kontrolom nečistog duha (Dela 16:16-18; Mat 24:24).

Pre nego što prikažemo biblijski utemeljene metode provere proroka, najpre moramo da ukažemo da mi verujemo da danas nemamo ljude koji imaju proročku službu, odnosno ljude koje bismo mogli nazvati prorocima. Verujemo da su poslednji proroci nestali krajem prvog veka, u vreme kada se zatvorio kanon Svetog pisma. Ovo verujemo jer smatramo da bi današnje postojanje vanbiblijskih otkrivenja vodilo narušavanju dovoljnosti Biblije kao jedinog nepogrešivog autoriteta. Ako bi pored Biblije imali i druge nepogrešive autoritete - proroke - ovo bi značilo da nam knjige Biblije nisu dovoljne i, štaviše, da kanon Svetog pisma teoretski može da ostane otvoren za neko buduće dodavanje sadržaja. (Više o odnosu proroštva i završenog kanona: "Kanon i Sola Skriptura".) Nadalje, nova otkrivenja bi Sveto pismo lako mogla da bace u senku, jer bi ona – pod pretpostavkom da Biblija nije dovoljno "sposobna" – više odgovarala u rešavanju savremenih izazova i problema crkve (što se, nažalost, u praksi i dešava u nekim harizmatskim crkvama).

No, mi smatramo da je današnjim hrišćanima Biblija dovoljan autoritet u duhovnom životu, i da nema potrebe za novim otkrivenjima. Postojanje proroka, odnosno natprironih otkrivenja, imalo je smisla jedino u vreme kada kanon nije bio zatvoren, počev od starozavetnog doba pa do pisanja poslednjih knjiga Novog zaveta. Zato gorenavedena apostolska pisanja o korisnosti proroka u crkvi trebamo razumeti u tom kontekstu.

Iako danas u crkvi nemamo proroke, to ne znači da su testovi koje ćemo izneti postali beskorisni. Oni su korisni dokle god imamo osobe koje se predstavljaju za proroka. Kako ima hrišćana koji veruju da crkva i danas ima proroke i s obzirom da smo svedoci njihove velike pojave, hrišćani trebaju biti upoznati sa osnovnim metodama provere istinitosti jednog proroka.

Prva dva testa koje navodimo su iz Starog zaveta. Ovo je zato jer je proročka služba prvobitno nastala u starozavetno vreme, kao i pojava lažnih proroka. Zato je Bog još na početku javljanja svojih proroka ostavio dva testa nečije proročke službe.

Prvi test:

Ali prorok koji bi se usudio govoriti šta u moje ime što mu ja ne zapovedim da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, takav prorok da se pogubi. Ako li kažeš u srcu svom: Kako ćemo poznati reč koje nije Gospod rekao? Šta bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navrši se, to je reč koje nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se. (5 Moj 18:20-22)

Ovaj test proroka tiče se ispunjenja njegovog proroštva. Neispunjenje nekog proroštva je siguran znak da je prorok koji ga je obznanio govorio laž i da njegovu službu ne trebamo uzimati za ozbiljno. Starozavetni sukob proroka Jeremije i Ananije nam prikazuje kako ovaj test u stvarnosti izgleda (Jer 27-28).

Ako bismo ovim testom uzeli da proveravamo savremene proroke koji govore "u ime Gospodnje", uverili bi se da su mnogi od njih lažni proroci, s obzirom da se njihova proroštva nisu ispunila.

Međutim, šta ako se proroštvo ispuni? Da li je ispunjenje dovoljan znak istinitosti nekog proroštva? Na ova pitanja nam odgovara drugi test.

Drugi test:

Ako ustane među vama prorok ili koji sne sanja, i kaže ti znak ili čudo, pa se zbude taj znak ili čudo koje ti reče, i on ti kaže: Hajde da idemo za drugim bogovima kojih ne znaš, i njima da služimo, nemoj poslušati šta ti kaže taj prorok ili sanjač, jer vas kuša Gospod Bog vaš da bi se znalo ljubite li Gospoda Boga svog iz sveg srca svog i sve duše svoje. Za Gospodom Bogom svojim idite, i Njega se bojte; Njegove zapovesti čuvajte, i glas Njegov slušajte, i Njemu služite i Njega se držite. A onaj prorok ili sanjač da se pogubi, jer vas je nagovarao da se odmetnete Gospoda Boga svog, koji vas izvede iz zemlje misirske i iskupi vas iz kuće ropske, i odvraćao od puta koji ti je zapovedio Gospod Bog tvoj da ideš njim; tako istrebi zlo iz sebe. (5 Moj 13:1-5)

Ovde vidimo da ispunjenje proroštva nije jedini i dovoljni kriterijum kojim testiramo istinitost nekog proroka. Ispunjenje proroštva nije samo po sebi znak da je neki prorok Božji, jer znamo da đavo takođe može da prorokuje, čini čuda i daje istinite izjave (Dela 16:16-18; 1 Moj 7:8-12; Otk 13:11-15; Mat 4:6). Ovi stihovi nas uče da prilikom testa nekog proroka trebamo obratiti pažnju i na njegovo učenje (o moralnom zakonu, izvesnim doktrinama, itd.), kao i na učinak njegovog proroštva: da li je Božji narod zaveo u zlo ili doveo u dobro. Tako, ako bi se proroštvo nekog proroka ispunilo, a on krenuo da uči doktrine koje su jasno u suprotnosti sa Biblijom ili da navodi Božji narod na greh, takav prorok nije Božji, a izvor prorokovanja treba tražiti u nečistim duhovima.

Ovaj test je od posebne važnosti za današnje vreme, jer znamo da će se pojaviti mnogi proroci koji će doista činiti natprirodna dela, ali neće biti u Božjoj službi:

I videh drugu zver [Lažnog proroka] gde izlazi iz zemlje, i imaše dva roga kao u jagnjeta; i govoraše kao aždaha... i učini da zemlja i koji žive na njoj poklone se prvoj zveri kojoj se isceli rana smrtna. I učini čudesa velika, i učini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima. I vara one koji žive na zemlji znacima, koji joj biše dani... (Otk 13:11-14; Otk 19:20; 20:10)

Mi ne trebamo biti fascinirani čudima i na osnovu njihove natpirodnosti donositi lakomislene zaključke, već trebamo testirati proroka da li ima duha istine i pobožnosti.

Treći test nalazimo u Novom zavetu. Test se tiče plodova duhovnosti, i on se može primeniti generalno na sve hrišćane. Ako neko ne pokazuje plodove duhovnosti, on se ne može smatrati hrišćaninom uopšte, akamoli prorokom. Takav prorok nije istiniti Božji prorok.

Treći test:

Čuvajte se od lažnih proroka, koji dolaze k vama u odelu ovčijem, a unutra su vuci grabljivi. Po rodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere s trnja grožđe, ili s čička smokve? Tako svako drvo dobro rodove dobre rađa, a zlo drvo rodove zle rađa. Ne može drvo dobro rodova zlih rađati, ni drvo zlo rodova dobrih rađati. Svako dakle drvo koje ne rađa rod dobar, seku i u oganj bacaju. I tako dakle po rodovima njihovim poznaćete ih. (Mat 7:15-20)

Ove Isusove reči nas uče da je dvoličnost jedna od osnovnih osobina lažnih proroka. Dvoličnost nije na prvi pogled vidljiva, ali se da uočiti. Zato nas Isus ovim jednostavnim poređenjima poziva da pažljivo osmotrimo život jednog proroka i da potražimo plodove njegove duhovnosti. Test je vrlo jednostavan i učinkovit: ako je osoba koja se izdaje za proroka lažljiva, lakoma itd., ona nikako ne može biti u službi Boga. Božji prorok najpre svojim životom svedoči o svome Poslaniku i poslanstvu.

Ne trebamo prihvatiti zdravo za gotovo svakoga ko se predstavlja kao prorok, jer možemo biti zavedeni misleći da služimo Bogu. Proroke trebamo proveravati koristeći tri jednostavna biblijska testa. Prorok je lažan ako:

1. se njegovo proroštvo nije ispunilo
2. ako se njegovo proroštvo ispunilo a ispunjenje bilo paravan za poziv na greh i otpad od istine
3. ako živi nemoralnim životom