Skip to main content

Svedočanstvo žive vere

lighthouse.2Od vremena prve crkve do danas, za nas hrišćane važi Isusova zapovest da širimo vest o spasenju ljudskog roda. Isusova je zapovest da budemo svedoci Njegovog učenja, načina života i, posebno, Njegove smrti i vaskrsenja; ukratko - kako se to danas u krugovima slobodnih evanđeoskih zajednica popularno kaže - da se svedoči. Međutim, izgleda da danas kao nikad do sada nije bilo toliko nedoslednosti oko naše jedine misije dok hodamo Zemljom: Ovovremeni evanđeoski hrišćani uglavnom naglašavaju usmeno svedočenje o Hristu, kao i putem brošura, dok su sasvim ravnodušni prema onom nepatvorenom, uverljivom i praktičnom svedočanstvu: svedočanstvu delima. Dela najbolje govore o našim unutrašnjim, duhovnim, uverenjima koje želimo da podelimo sa drugim ljudima.

Svedočenje našim življenjem jeste upadljivo svedočanstvo onima koji ne poznaju Istinu i koji robuju gresima. Našim življenjem mi im pokazujemo da zaista poznajemo Hristovo učenje, Njegov način života i da ga sledimo: da smo i mi umrli - umrli nepravdama i grehu - te vaskrsli za dobra dela. Ljudi koji slušaju naša razmišljanja o ljubavi, milosti, praštanju i drugim idealima, vrlo rado i pronicljivo posmatraju i naš život ne bi li se uverili u istinitost onoga šta govorimo. Jer, ako ne živimo onako kako se izjašnjavamo, onda možemo da budemo optuženi da smo lažni svedoci (svedoci nečega što ne poznajemo) i licemeri. Štaviše, takvo "svedočanstvo" može da posvedoči suprotno: da Hristovo učenje nema snagu menjanja karaktera, te da je hrišćanstvo - ne vera u živog Boga - već ništa drugo do religija kao i svaka druga. Ne zaboravimo da mnogi ateisti jesu ateisti ne zato što je hrišćansko učenje nakaradno i podstiče na nemoral, već upravo zato što je istorija širenja i održanja hrišćanstva puna zločina, nepravde i laži. (S obzirom na takvu istoriju, a u poređenju sa vernicima drugih religija, može se, štaviše, reći da su hrišćani jedini vernici koji se masovno odriču svog učitelja).

I poznaješ volju, i izbiraš šta je bolje, jer si naučen od zakona; I misliš da si vođ slepima, videlo onima koji su u mraku, nakazatelj [vaspitavač] bezumnima, učitelj deci, koji imaš ugled razuma i istine u zakonu. Učeći, dakle, drugog sebe ne učiš; propovedajući da se ne krade, kradeš; govoreći: Ne čini preljube, činiš preljubu: gadeći se na idole, kradeš svetinju; koji se hvališ zakonom, a prestupom zakona sramotiš Boga. Jer se ime Božije zbog vas huli u neznabošcima, kao što stoji napisano. (Rim. 2:18-24)

Šta znači biti Hristov svedok? Mi, svakako, nismo vernici prve generacije i samim tim, doslovno, nismo svedoci onoga što se dešavalo u Judeji prvog veka. Međutim, mi jesmo svedoci jedne dugačije prirode: svedoci sopstvene unutrašnje promene - nanovorođenja - koje nama samima svedoči da su događaji vezani za Hrista i njegovo učenje stvarni i istiniti. Onih momenata kada smo se osvedočili u sopstvenu grešnost i pokajali za grehe počinjene prema Bogu, bližnjima i sebi, i prizvali Hrista za Spasitelja, sa nama i u nama se desila jedna promena: postali smo Božja deca i živi za dobra dela. Mi sada svojim životima svedočimo da se u nama ta promena desila i da je onaj Isus iz Nazareta zaista Sin stvarnog i živog Boga. Gospod sada želi da Njegove osobine vidi kod nas samih, ne bi li ljudi u nama videli Njega.

Šta znači biti hrišćanin? Dobro poznavati učenje Svetog pisma? Ne - već temeljno i dosledno praktikovati Bibliju i tako biti sledbenik Hristovog učenja. Ako smo pravi Isusovi sledbenici, mi nećemo ljudima samo govoriti da je "Gospod Isus Hrist umro za grehe čovečanstva", već ćemo delima pokazati da smo i sami umrli sopstvenim gresima. Mi nećemo samo govoriti da je "ljubivši svet, Bog dao svog jedinorodnog Sina", već ćemo sami sebe davati drugima jer "ljubav ne traži svoje". Mi nećemo ljudima samo pričati kako Gospod voli grešnike, već ćemo i sami voleti one koji imaju mane, a ne kritikovati, osuđivati i ogovarati ih. Mi nećemo ljudima samo ukazivati na pakao ili plašiti ih njime, već ćemo sa požrtvovanjem, strpljenjem i u ljubavi savetima pokušati da ih izbavimo iz grešnog življenja koji vodi pravo u njega.

Nije dovoljno prestati krasti - potrebno je davati. Nije dovoljno prestati lagati - potrebno je govoriti istinu. Nije dovoljno prestati mrzeti neprijatelje - potrebno je iskreno ih ljubiti. Nije dovoljno moliti Boga za oproštenje greha - potrebno je drugima opraštati.

Pre nego što je postradao radi našeg spasenja, Gospod se obratio svojim učenicima rečima:

Ja sam pravi čokot, i Otac je moj vinogradar; svaku lozu na meni koja ne rađa roda odseći će je; i svaku koja rađa rod očistiće je da više roda rodi. Vi ste već očišćeni rečju koju vam govorih. Budite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe, ako ne bude na čokotu, tako i vi ako na meni ne budete. Ja sam čokot a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa. Ko u meni ne ostane izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti. Ako ostanete u meni i reči moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam. Tim će se Otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici. Kao što Otac ima ljubav k meni, i ja imam ljubav k vama; budite u ljubavi mojoj. Ako zapovesti moje uzdržite ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja održah zapovesti Oca svog i ostajem u ljubavi Njegovoj. Ovo vam kazah, da radost moja u vama ostane i radost vaša se ispuni. Ovo je zapovest moja da imate ljubav među sobom, kao što ja imadoh ljubav k vama. Od ove ljubavi niko veće nema, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje. Vi ste prijatelji moji ako tvorite šta vam ja zapovedam. (Jov. 15:1-14)

Ako ne sprovodimo Hristove zapovesti - kako možemo biti Njegovi sledbenici? Na koji način ga ljubimo? Na koji način svedočimo o Njegovom postojanju i karakteru?

A što me zovete: Gospode! Gospode! A ne izvršujete šta vam govorim? (Luka 6:46)

Koji govori: Poznajem Ga, a zapovesti Njegove ne drži, laža je, i u njemu istine nema; A koji drži reč Njegovu, u njemu je zaista ljubav Božija savršena; po tom poznajemo da smo u Njemu. Koji govori da u Njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je On hodio. (1. Jov. 2:4-6)

Sve više, svet u kome danas živimo kao da ne obećava svetlu budućnost - ili, bolje rečeno - budućnost uopšte. Mnogi i ne razmišljaju o njoj živeći u svakodnevnim brigama, strahovima ili hedonizmu. Živimo u egoističko-materijalističkom dobu, bez empatije, milosti, ljubavi i istine. Međutim, ima onih koji od sveg tog beznađa i ispraznosti traže izbavljenje. Pokažimo im svojim životima da dobro, uteha i nada postoje. Sada je - možda više nego ikada - potrebno da živimo u Hristovoj pravdi, milosti, dobroti i istini. Baš zato što je vreme gore, hrišćani treba da budu jači i bolji. Mračnija prostorija zahteva više svetla. Ovo je vreme kada će se stvari veoma iskristalizovati, te će mnogi koji lutaju - budemo li autentični - videti Hrista u nama. Svako, pa i najmanje, svetlo se primeti u gustoj tami... Budimo Hristovi sledbenici i svedoci!