Veliko duhovno probuđenje?

Uvod

paths wb U poslednjih nekoliko decenija svedoci smo raširenosti jednog novog učenja među evanđeoskim hrišćanima – učenja o velikom duhovnom probuđenju. Naime, radi se o probuđenju tj. obraćenju grešnih ljudi, momentu kada će oni konačno spoznati duhovne istine i svoju grešnost i vratiti se k Bogu. Bitne karakteristike ovog obraćenja trebalo bi da budu njegova masovnost, planetarna rasprostranjenost i istinska religiozna dubina. Stiče se utisak da se veruje da ovakvog probuđenja nikada ranije nije bilo, niti će se u budućnosti ponoviti.

Premda nema ničeg novog u pogledu verovanja u postojanje probuđenja jer je lokalnih probuđenja kroz istoriju oduvek bilo (npr. prva polovina 18.-tog veka u V. Britaniji i Severnoj Americi), verovanje u gore opisano obraćenje jeste nešto sasvim novo. Još jedna razlika između ranijih probuđenja i ovog o kome govorimo jeste što su se ranije velika obraćenja nevernika spontano događala, dok je ovo probuđenje najavljeno kroz savremena proroštva. Verovanje u predstojeće veliko probuđenje je maltene etablirana doktrina u brzorastućem harizmatskom pokretu.

Mi duboko sumnjamo u ispravnost verovanja u predstojeće veliko duhovno obraćenje. Dva razloga leže u našoj rezervisanosti:

Nauka o budućem velikom probuđenju počiva na savremenim proroštvima.
Biblija sadrži drugačija proroštva.

Nauka o budućem velikom probuđenju počiva na savremenim proroštvima

Najvažnije ishodište ove doktrine među današnjim hrišćanima nije Biblija već savremena proroštva. U gotovo svim harizmatskim zajednicama možemo čuti proroštva o jednom velikom probuđenju koje je na vidiku. U ovom delu teksta mi se nećemo baviti pitanjem da li dar proroštva i danas postoji ili ne. Čitaoca radije upućujemo na članak koji se podrobno bavi pitanjem duhovnih darova. Ovde samo želimo da skrenemo pažnju na dve stvari.

Prvo, savremena proroštva jesu savremeni vanbiblijski autoritet koji, za razliku od običaja, tradicije i predaje, ide korak dalje tvdeći da je na osnovu svog Božanskog nadahnuća nepogrešiv i jednak autoritetu Biblije. Ako se sa ovim ne bismo složili, to bi značilo da izrečena proroštva po pitanju istine jesu vrlo upitna i da nisu obavezujuća za nas. Mi onda nismo dužni da ih poslušamo i sledimo. Međutim, ako bismo se složili, to bi značilo da pored Biblije imamo još jedan Bogom dan nepogrešivi izvor otkrivenja njegove volje, koji bi trebalo bespogovorno slediti. Za posledicu bismo imali to da nam Sveto pismo nije dovoljan i konačan autoritet u duhovnom životu. Kao hrišćanski fundamentalisti, mi imamo problem da prihvatimo učenja koja su utemeljena na vanbiblijskim izvorima, koji za sebe tvrde da su nepogrešivi i jednakog autoriteta kao Sveto pismo.

Drugo, ako tvdimo da su savremena proroštva autentična, u najmanju ruku mogli bismo da očekujemo da se ova doktrina slaže sa Biblijom. Međutim, to nije slučaj. Proroštva o velikom duhovnom probuđenju su sasvim u suprotnosti sa onim što Sveto pismo uči. Ovim ćemo se baviti u nastavku teksta.

Biblija sadrži drugačija proroštva

Kao što smo rekli u prethodnom delu, mi imamo problem da prihvatimo učenja koja su utemeljena na vanbiblijskim izvorima koji za sebe tvrde da su nepogrešivi i jednakog autoriteta kao Sveto pismo. Tim više, kada vidimo da se takva učenja suprote sa jasnim učenjima Biblije. Nauka o jednom velikom duhovnom probuđenju se suproti proroštvima Svetog pisma. Sveto pismo sadrži proroštva o velikom otpadništvu u hrišćanstvu, kao i o porastu bezakonja među nevernim ljudima. U narednim kratkim analizama biblijskih proroštava, pokazaćemo da je perspektiva budućnosti krajnje drugačija od one koju savremena proroštva najavljuju.

Otpadništvo u hrišćanstvu

Najjasnije i najsumornije eshatološko proroštvo, koje nam govori o duhovnom stanju hrišćana poslednjeg vremena, nalazimo u Pavlovoj poslanici Solunjanima.

Ali vas molimo, braćo, za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista, i za naš sastanak u Njemu, da se ne date lasno pokrenuti od uma, niti da se plašite, ni duhom ni rečju, ni poslanicom, kao da je od nas poslana, da je već nastao dan Hristov. Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dođe najpre otpad [apostasija], i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i podiže više svega što se zove Bog ili se poštuje, tako da će on sesti u crkvi Božjoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog. Ne pamtite li da sam vam ovo kazivao još kad sam kod vas bio? I sad znate šta zadržava da se ne javi u svoje vreme. Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava. Pa će se onda javiti bezakonik, kog će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih, i iskoreniti svetlošću dolaska svog; (2. Solunjanima 2:1-8)

Kao što vidimo iz ovog proroštva, jedno od najvećih obeležja poslednjeg vremena jeste veliko otpadništvo u hrišćanstvu. Da bi se događaji uopšte mogli razviti određenim eshatološkim redosledom, poput dolaska Antihrista, velikih nevolja i, na kraju, Drugog Hristovog dolaska, pre svega ovoga neophodno je da dođe do velikog zastranjivanja u hrišćanstvu. Sve dok se otpad ne manifestuje u svojim početnim fazama, mi možemo imati prostora da drugačije, optimističnije posmatramo neposrednu budućnost. Međutim, ako već živimo u vremenu otpada, možemo biti sigurni da se nalazimo u poslednjem vremenu, vremenu u kome je čovečanstvo radije „probuđeno" za Antihrista, a ne za Boga.

Mi verujemo da se proroštvo o otpadu danas ispunjava, odnosno verujemo da živimo u poslednjem vremenu. Mnogi znakovi nam ukazuju da su hrišćani ovog doba duhovno, tj. moralno i teološki, veoma zastranili. Naravno, danas pojedini hrišćani često ukazuju na ratove, zemljotrese, osnivanje Izraela i sl. kada žele da ukažu na kraj vremena, ali zaboravljaju da predoče u kojoj meri je svet ušao u crkvene zajednice – proročanski ispunjavajući bitnu karakteristiku poslednjeg vremena koja se tiče samih hrišćana.

Moralni otpad

Moralno rasulo savremenog hrišćanstva može se primetiti u gotovo svim hrišćanskim denominacijama, uključujući i one koje su se relativno skoro pojavile, u nameri da obnove izvorno hrišćansko učenje i praksu. Sve više možemo primetiti kako liberalni svetovni duh gangrenozno izobličuje Božije zapovesti, verovanja i praksu u hrišćanskoj porodici i crkvi. Stanje u hrišćanskim zajednicama je takvo da komotno možemo da postavimo pitanje čemu pokajanje i želja za hrišćanskim zajedništvom, kada isti grešni život može da se vodi i bez vere. Da ovo ne bi zvučalo samo apstraktno, navešćemo sledeće generalne primere moralne dekadencije u hrišćanskim zajednicama:

U velikom obimu prisutno je lakomstvo i manipulacija evanđeljem radi sticanja bogatstva.
Stopa razvoda među deklarisanim hrišćanima je veća nego kod nevernih.
Osnivaju se crkvene zajednice koje su otvorene prema homoseksualnom opredeljenju članova. U pojedinim protestantskim i evanđeoskim zajednicama moguće je zaključivanje homoseksualnog braka a njihove vođe se otvoreno izjašnjavaju kao pripadnice te populacije. Stvara se „hrišćanska" apologetika koja brani homoseksualno opredeljenje.
Učestali su slučajevi zlostavljanja dece i pedofilije.

Sve ovo što smo naveli samo su neki primeri koje svakodnevno možemo videti u današnjim crkvama, pogotovo na Zapadu. I sve se one i dalje nazivaju hrišćanskim iako to ne mogu biti jer su otpale od izvornog hrišćanskog učenja i prakse.

Osvrnuli bismo se na još jedno proroštvo koje govori o načinu života hrišćana poslednjeg vremena.

Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati vremena teška. Jer će ljudi postati samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni [bezosećajni], neprimirljivi [nepomirljivi], opadači, neuzdržnici, besni [surovi], nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga. Koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njene odrekli. I ovih se kloni. (2. Timoteju 3:1-5)

Govoreći o poslednjim danima, apostol Pavle navodi razne oblike greha kojima će ljudi poslednjeg vremena biti skloni. Posle dužeg spiska greha, ap. Pavle nas šokira opaskom da ti ljudi nisu ljudi ovog sveta kako bismo možda mogli pomisliti, već ljudi koji su verski aktivni i unutar crkve. Ove ljude karakteriše dvostruki život, tj. licemerje. Prema ovom proroštvu, greh i dvoličnost karakterišu hrišanstvo poslednjeg vremena.

Teološki otpad

Može se slobodno reći da je lažnih nauka bilo od kako je i prave vere. Međutim, čini se da je danas mnogo više lažnih nauka nego u vreme apostola. Mi danas ne samo da imamo povratak jeresi prvih vekova hrišćanstva (najviše u vidu popularizacije gnostičke literature), nego imamo i one koje su kroz vekove akumulirane u vidu raznih dogmi i tradicija, ali i neke sasvim nove lažne nauke (npr. evanđelje prosperiteta). Danas u hrišćanskim zajednicama, zavisno od denominacije, možemo, primera radi, videti i čuti:

da Hristos nije umro za sve grešne ljude (up. Jovan 3:16);
da možeš da živiš u grehu, a da i dalje budeš spasen (up. Efescima 5:1-6);
da se ljudi mole anđelima, svecima i Mariji, a ne samo Bogu u ime Isusa Hrista (up. Jovan 14:13 i 1. Timoteju 2:5);
da ne postoji pakao kao večna muka (up. Matej 25:46);
da neće svi vernici boraviti sa Hristom i videti ga (up. Otkrivenje 19:6-9, Isaija 66:23);
da je Isus Hristos stvoreno biće (up. Jevrejima 1);
da ne postoji bratstvo vernika, već podela na laike i kler (up. Matej 23:8-12; 1. Petrova 5:5);
da žene mogu da služe u propovedanju (up. 1. Korinćanima 14:34);
da jedan hrišćanin, ako je istinski vernik, ne može da bude siromašan ili bolestan (Rimljanima 15:26, Filipljanima 4:10-18);
da krštenje Svetim Duhom mora biti propraćeno govorenjem u jezicima (up. 1. Korinćanima 12:13, 28-30);
da čovek nema slobodnu volju i izbor (2. Petrova 1:10);
da se zagovara ekumenizam a ne odvojenje (2. Jovanova 1:9-11) itd.

Pojava lažnih nauka ne bi trebalo da nas iznenadi jer nam je Sveto pismo i ovu vrstu otpada proreklo. Eshatološkom proroštvu iz Solunjanima poslanice možemo priključiti i reči ap. Pavla upućene Timotiju, iz kojih saznajemo da će u poslednjim danima biti aktivni duhovi prevare koji će širiti đavolska učenja (1. Tim. 4:1 up. Mat. 24:24). Apostol Petar takođe prorokuje o lažnim učiteljima, opisujući njihova učenja kao pogubna po dušu, koja će mnogi vernici prihvatiti (2. Petrova 2:1-3).

Iz navedenih stihova i komentara možemo videti da je biblijska perspektiva budućnosti hrišćanstva sasvim suprotna od one koju nude savremena proroštva. Hrišćanstvo poslednjeg vremena nije prikazano kao vera probuđenih širokih masa, već kao nešto čega su se i sami hrišćani odrekli ili su izvitoperili. Takođe, može se konstatovati da je današnje mainstream hrišćanske zajednice zahvatilo moralno i teološko rasulo. U svetlu toga kako uopšte možemo reći da ono što današnje crkve nude ljudima koji su napolju uopšte ima snagu da promeni njihove živote?

Porast bezakonja u svetu

U dosadašnjem delu teksta govorili smo o tome šta Biblija govori o hrišćanstvu poslednjeg vremena. Pokazali smo da se biblijski pogled sasvim razlikuje od onog koji nude savremena proroštva: neće biti omasovljenja vernika, već, naprotiv, opadanje njihovog broja. U nastavku teksta prikazaćemo da se nauka o velikom duhovnom probuđenju kosi i sa biblijskim viđenjem duhovnog stanja sveta poslednjeg vremena. Na mnogim mestima Sveto pismo nam govori da će doći do porasta bezakonja. Svet poslednjeg vremena nije naklonjen hršćanstvu i istini, već i dalje i dublje srlja u greh, primajući Antihrista kao oličenje svog grešnog izbora.

Matej 24:6-7, 9-13

Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude, ali nije još tada kraj. Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu. Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mog radi. I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga. I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge. I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu.

U ovom čuvenom poglavlju evanđelja po Mateju nalazimo mnoga eshatološka proroštva. Njih ne bi trebalo da ograničimo samo na Jevreje ili da kažemo da su se ona, ili barem neka od njih, već ispunila. Postoji mnogo pokazatelja da se ova proroštva mogu primeniti generalno na sve vernike jedne mračne budućnosti koja tek predstoji. U gore navedenim stihovima, Isus ukazuje na određene događaje i ponašanja koji jasno oslikavaju duhovno stanje ljudi poslednjeg vremena:

Učestali su ratni konflikti, uzrokovani različitim ideološkim, političkim i ekonomskim interesima.
Masovno se javljaju lažni proroci i verski učitelji sa jednim od najvažnijih ciljeva da lažima i manipulacijom skrenu pogled sa Isusa Hrista.
Zvanične vlasti podstiču mržnju prema istinskim hrišćanima, što dovodi do progonstava, zlostavljanja i ubistava.
Doći će do rasprostranjenosti potkazivanja, što je posledica duboke podele društva.
Umnožiće se bezakonje jer će nestati ljubavi i empatije između ljudi

2. Petrova 3:2-9

Da se opominjete reči koje su napred kazali sveti proroci, i zapovesti svojih apostola od Gospoda i Spasa. I ovo znajte najpre da će u poslednje dane doći rugači koji će živeti po svojim željama, i govoriti: Gde je obećanje dolaska njegovog? Jer otkako oci pomreše sve stoji tako od početka stvorenja. Jer navalice neće da znadu da su nebesa bila od pre i zemlja iz vode i usred vode Božijom reči. Zato tadašnji svet bi vodom potopljen i pogibe. A sadašnja nebesa i zemlja tom istom reči zadržana su te se čuvaju za dan strašnog suda i pogibli bezakonih ljudi. Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubazni, da je jedan dan pred Gospodom kao hiljada godina, i hiljada godina kao jedan dan. Ne docni Gospod s obecanjem, kao što neki misle da docni, nego nas trpi, jer nece da ko pogine, nego svi da dodu u pokajanje.

Prema apostolu Petru, perspektivu poslednjeg vremena, koju on ovde iznosi, već su pre njega iznosili proroci i drugi apostoli. Svi oni ukazuju da će se u poslednjim vremenima pojaviti podsmevači koji će se rugati Božjoj suverenosti i obećanom Sudu, ali i hrišćanskoj nadi uopšte. Ovo ruganje najviše će se ogledati u njihovom životu bez straha Božjega, samoobmanuti u uverenju da mogu da žive kako im se prohte, bez bojazni da će Bogu ikada polagati račune. Apostol ohrabruje buduće vernike poručujući im da „ne bi trebalo da ih pokolebaju nadmena i bogohulna poricanja ovih ljudi. Radije, oni u njima treba da opaze nedvosmislen nagoveštaj da se kraj vremena približava" (Believer’s Bible). Apostol se koristi analogijom, upoređujući pretpotopnu civilizaciju sa ovom današnjom. Upravo kao što su pretpotopni ljudi, živeći u bezakonju i potsmevajući se Noju, doživeli potpuno uništenje, tako će i pokolenje poslednjeg vremena sasvim izvesno dopasti iste sudbine.

Kao što se može videti, duhovno stanje ljudi poslednjeg vremena neće biti masovno promenjeno. Pismo nam ne govori ništa o tome. Naprotiv, govori da će se ljudi međusobno mrzeti, a jedna posebna mržnja biće usmerena prema istinskim sledbenicima Isusa Hrista. Ljudi, pa i države, biće u velikim konfliktima. Samo društvo će biti podeljeno na podobne i nepodobne, što će država pothranjivati pozivom na potkazivanje. Jednom otkriveni, „državni neprijatelji" – istinski vernici će biti gonjeni do same smrti, dok će lažna religija doživeti svoj procvat. Ljudi, čineći zlo, neće se plašiti Boga. Štaviše, rugaće se samoj ideji postojanja Boga i Velikog suda. Verni hrišćani poslednjeg vremena su pozvani da se ne pokolebaju niti uplaše od svega ovoga, jer sve ovo mora da dođe. To je odlika poslednjeg vremena i znak da se Veliki sud bliži.

Premda se neke od iznetih stvari više tiču budućnosti (poput ubijanja vernika), treba imati na umu da su stvari koje će se u (neposrednoj) budućnosti odvijati samo kulminacija procesa koji danas uveliko traju. Već danas imamo veliki broj ratova; već danas imamo poplavu lažnih učitelja i lažnih nauka; već danas se slobodnoumni ljudi proganjaju na ideološkoj osnovi; već danas ne postoji duh vernosti i bratstva među ljudima; već danas postoji mnoštvo bezakonja; već danas ljubav hladni; već danas se ljudi rugaju ideji Boga, nemaju straha Božjega i žive kako im je volja. Upravo zato što se ljudi ne žele probuditi i promeniti, sve ono što je prorokovano, prema Isusovim rečima, mora da dođe i da se ispuni. Baš zato što neće biti velikog probuđenja ljudi, „sadašnja nebesa i zemlja […] se čuvaju za dan strašnog suda i pogibli bezakonih ljudi." (2. Petrova 3:7)

Zaključak

Naše dosadašnje izlaganje ticalo se osporavanja nauke o velikom duhovnom probuđenju. Pokazali smo da se ova nauka ne temelji na zdravoj biblijskoj eshatološkoj perspektivi, već radije na savremenim proroštvima. Ova proroštva su u direktnoj suprotnosti sa biblijskim proroštvima.

Biblija nam pruža mračnu predstavu duhovnog stanja ljudi poslednjeg vrmena. Veliki broj hrišćana će napustiti veru ili će je izopačiti do neprepoznatljivosti. Neverni ljudi će se odati svakom obliku bezakonja ismevajući strah Božji. Ovakve okolnosti će biti plodno tlo za stvaranje lažne religije koja će utrti put pojavi Antihrista. Rezultat ovakvog kursa biće “strašan sud i pogibao.”

Mi duboko verujemo da sadašnja generacija ljudi živi u poslednjem vremenu. To prepoznajemo po stanju hrišćanstva danas i po porastu bezakonja u svetu (bez da ulazimo u druge znakove). Hrišćanstvo danas „izobiluje" raznim jeresima i štetnim uticajima sveta i nema zdravu evanđeosku poruku. Sam svet danas ne da nije zainteresovan za Boga, već u ovozemaljske zakonske propise ugrađuje ono što je maltene do juče za isti taj svet važilo za nemoralno.

Kao što smo već rekli, mi verujemo u samu ideju probuđenja. Štaviše, mi verujemo da je i danas moguće da dođe do pojedinih lokalnih probuđenja. Međutim, mi ne prihvatamo nauku o velikom duhovnom probuđenju koje bi trebalo da zahvati čovečanstvo. Verujemo da ova nauka ne samo da je strana Bibliji, već i da vodi poreklo iz New Age pokreta, i da se, kao lažna doktrina, infiltrirala u hrišćanske zajednice. Prema duhovnom New Age pokretu, čovečanstvo se danas nalazi pred jednim novim dobom, dobom Vodolije. Ovo doba će karakterisati masovno probuđenje ljudi, njihovo bolje zajedništvo, pojava prosvetljenih duhovnih lidera... drugim rečima, jedan bolji i pravedniji svet. Sve ovo se duboko razilazi sa učenjem Svetog pisma, koje mi prihvatamo za jedini merodavni duhovni auoritet.