Zar je tvoje oko zlo?

Biblijski tekst propovedi

Jer je carstvo nebesko kao čovek domaćin koji ujutru rano iziđe da naima poslenike u vinograd svoj. I pogodivši se s poslenicima po groš na dan posla ih u vinograd svoj. I izišavši u treći sat, vide druge gde stoje na trgu besposleni, I njima reče: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo daću vam. I oni otidoše. I opet izišavši u šesti i deveti sat, učini tako. I u jedanaesti sat izišavši nađe druge gde stoje besposleni, i reče im: Što stojite ovde sav dan besposleni? Rekoše mu: Niko nas ne najmi. Reče im: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo primićete. A kad bi u veče, reče gospodar od vinograda k pristavu svom: Dozovi poslenike i podaj im platu počevši od poslednjih do prvih. I došavši koji su u jedanaesti sat najmljeni primiše po groš. A kad dođoše prvi, mišljahu da će više primiti: I primiše i oni po groš. I primivši vikahu na gospodara. Govoreći: Ovi poslednji jedan sat radiše, i izjednači ih s nama koji smo se čitav dan mučili i goreli. A on odgovarajući reče jednom od njih: Prijatelju! Ja tebi ne činim krivo; Nisi li pogodio sa mnom po groš? Uzmi svoje pa idi; A ja hoću i ovom poslednjem da dam kao i tebi. Ili zar ja nisam vlastan u svom činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar? (Matej 20:1-20)

Ova parabola, ili kako Vuk često prevodi "priča", govori o spasenju. Konkretnije, govori da je ulazak u nebesko carstvo omogućeno svakome bez obzira na vreme odluke da se uđe u njega. Podjednako će biti spašen kako onaj koji je od mladosti bio veran Hristu i čitav život nosio krst samoodricanja, tako i onaj koji se pred samu smrt pokajao i primio Hrista, ne okusivši borbu vere i trpljenje.

Čitajući priču koja stvara poređenje ne čini li nam se, makar malo, da je ovaj domaćin nepravedno postupio prema radnicima koji su radili čitav dan? Ipak, oni su primili jednaku platu sa onima koji gotovo da su jedva i radili! Zar se za isti posao ne plaća više onima koji ga više rade, a manje onima koji ga manje rade? Kako bi mi odreagovali u stvarnoj životnoj situaciji ako bi nam računovođa izjednačio platu sa platom onih koji su odradili tek deseti deo istog posla? I ne samo to: da li bi naša reakcija bila pojačana činjenicom ako bi tu i takvu platu primili posle njih? - kako ova priča i teče. Siguran sam da bi se mnogi od nas istog momenta pobunili i rekli da su drugi radnici više plaćeni a da smo mi zakinuti i momentalno bi dali otkaz! Dakle, mnogi od nas bi postupili kao radnici iz ove priče. Ali, na naše iznenađenje, razrešenje ove priče nije takvo da zadovolji naše viđenje pravde, za koje se ispostavlja da je površno. Domaćin doista nije nikoga zakinuo, već je ispoštovao svoj deo dogovora do kraja. Problem je u radnicima koji su u dobrom činu videli zlo. Isus ovom pričom poručuje ne samo da je spasenje dostupno svima već i da su ljudi ponekad skloni da stvari posmatraju iz pogrešnog, negativnog ugla.

Braćo i sestre, i mi u našim životima često ne primećujemo ili ne želimo da primetimo dobro u drugima. Ovo otvara vrata mnogim gresima: netrpljenju, nemilosti, nepraštanju, gnevu, opadanju, itd. Jer ako ljude i njihove postupke vidimo isključivo kao loše, velika je verovatnoća da ćemo prema njima imati neprijateljski stav. Retko ko od ljudi ima naklonost prema onima koje drži za neprijatelje - što je hrišćanski ideal.

Ljudi često ne ocenjuju druge ljude i njihove postupke promišljeno, nepristrasno i bez predrasuda. Iz ovih razloga druge osobe se ili idealizuju ili, što je češće, ocrnjuju. Ako je Isus kao pravednik prošao kao razbojnik, kako mogu proći ljudi koji su pogrešivi? Upravo zbog ove poslednje sklonosti - da od ljudi stvorimo "zveri" - Hristov poziv da ljubimo čak i neprijatelje dobija nov smisao. On ne deluje kao prezahtevan i nemoguć: dovoljno je samo da promenimo mišljenje o našem "neprijatelju".

Braćo i sestre, mi ne trebamo određene ljude u našim životima da posmatramo isključivo iz negativnog ugla: da primećujemo samo njihove grehe, slabosti i nedostatke. Posmatrajmo i potražimo i ono što je dobro u njima. Potražimo one osobine koje bi nas približile k njima i koje bi nas navele na milost, trpljenje i opraštanje. Ako bi u drugima videli i dobro, verovatno bi imali i više ljubavi prema njima.