Ljubi neprijatelja svog

Biblijski tekst propovedi

A Joni bi vrlo nedrago, i rasrdi se. I pomoli se Gospodu i reče: Gospode! Ne rekoh li to kad još bejah u svojoj zemlji? Zato htedoh pre pobeći u Tarsis; jer znah da si Ti Bog milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaješ se oda zla. Sada Gospode, uzmi dušu moju od mene, jer mi je bolje umreti nego živeti. A Gospod reče: Je li dobro što se srdiš? (Jona 4:1-4)

U knjizi proroka Jone nailazimo na pomalo neobičnu priču o Božjem proroku koji odbija da posluša Boga. Na početku priče, Jona dobija zapovest da ide u veliki grad Ninivu (ime znači "prebivalište ribe") i da najavi njeno uništenje usled velikog bezakonja koje je vladalo u njoj. Jona odbija ovu zapovest i radije beži u drugom pravcu. Gospod se zbog toga veoma gnevi na njega te on dospeva u jednu posve nestvarnu nevolju: guta ga velika riba koja ga odnosi u morsku dubinu. Jona potom moli za pomoć i milost, Bog ga uslišava i ponovo mu daje istu zapovest koju on - ne drage volje! - ovaj put izvršava.

Zašto se Jona opirao zapovesti o upozorenju Ninivljana o dolazećem gnevu? Zato što bi jedna takva misija dala mogućnost njihovog pokajanja a sam tim i Božjeg oproštenja. Jona ne želi da do toga dođe, jer on želi uništenje grada, kako pre tako i posle nevolje u koju je dospeo. Zašto je Jona želeo uništenje Ninivljana? Zato što je za njega Niniva bila neprijateljski grad. Niniva će kasnije postati i prestonica asirskog carstva koje će, po ranije datim proroštvima sa kojima je Jona sigurno bio upoznat (Is. 7:8, 17-25; 10:1-27; 2 Car. 17:13, 23), zbrisati sa lica zemlje izraelsko carstvo a Judu teško ugroziti. Božja pomoć neprijateljima Joninog naroda, kojemu on služi na dobro, u njemu je pobudila osećanja osramoćenosti i gneva i revolt.

Jednom čitaocu ove knjige, pogotovo onome koji traži Boga i njegovu volju, Jonino ponašanje se može učiniti isuviše nerazumnim i nemilosrdnim - što ono naravno i jeste. Međutim, ne ponašamo li se i mi mnogo puta upravo tako kada pokazujemo nemilost prema onima koji nam čine krivo ili kada priželjkujemo izvršenje Božjeg gneva i pravde nad njima?

U našim životima s vremena na vreme mi se susrećemo sa ljudima od strane kojih bivamo povređeni. To je neizbežno u svetu gde su ljudi grešni i pogrešivi. Umesto da imamo duh revanšizma, koji može varirati od pakosti pa sve do mržnje, dobro bi bilo da im pružimo priliku da se pokaju i promene, a do tada da prema njima pokažemo strpljenje, dobrotu i milost. Na taj način u nama bi se pokazao karakter Hrista kojega sledimo a koji je mnogo puta upravo prema nama pokazao sve ovo. Nemojmo da sledimo primer proroka Jone koji nije želeo da drugima bude pružena šansa za pokajanje i oproštenje, dok je za sebe očekivao Božju milost.