Hristocentričan život

Hristocentričnost - srž hrišćanskog načina života

Biblijski tekst propovedi

"Zaista, zaista vam kažem: Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi. ... I svima je govorio: ako ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe i uzme svoj krst svaki dan, pa neka ide za mnom. Jer ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga; a ko izgubi svoj život radi mene, taj će ga spasti. Jer kakvu će korist imati čovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi? Jer ko se postidi mene i mojih reči, njega će se Sin čovečiji postideti kad dođe u slavi svojoj i Očevoj i svetih anđela". (Jov. 12:24, Luka 9:23-25)

"A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom Sina Božjeg, kome omileh, i predade sebe za mene". (Gal. 2:20)

"I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan". (Mat. 10:38)

Hristova bogočovečna priroda

Mi smo sledbenici Hrista jer smo prepoznali u Njemu utelovljenje božanske prirode i da je On Gospod Bog, stvoritelj svega.

I, kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu. (1. Tim. 3:16)

Koji je obličje Boga što se ne vidi, koji je rođen pre svake tvari. Jer kroz Njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza Nj i za Nj sazda. I On je pre svega, i sve je u Njemu. (Kol. 1:15-17)

Isus Hristos jeste obličje Boga što se ne vidi jer u Njemu živi sva punina Božanstva telesno.

Jer u Njemu živi svaka punina Božanstva telesno. (Kol. 2:9)

Apostol Jovan takođe govori o Hristu kao o Bogu Stvoritelju.

U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. ... Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo. ... I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca. (Jov. 1:1, 3, 14)

Ono što nam apostol Jovan ovde otkriva jeste da se Sin Božji, "Jedinorodni od Oca", utelovio i postao čovek. A Jedinorodni od Oca jeste druga božanska osoba Svetog Trojstva. Biblija naučava da je Bog trojedin, tj. da ima samo jedan Boga, ali da se Božje biće manifestuje u tri različite osobe koje imaju istu božansku prirodu: Otac, Sin i Sveti Duh.

Hristova ljubav

Zašto se pre 2000 godina Božji Sin utelovio i postao čovek, živeći među nama? To je zato da bi nas spasao od naše otuđene i grešne prirode koja nas razdvaja od Boga. Naša grešnost nas sprečava da budemo u jednom zajedništvu sa Bogom - mi ne možemo našom dobrotom da se približimo nebeskom Ocu. Zato se Bog radije približio nama tako što je nebeski Otac poslao svog jedinorodnog Sina, da svaki ko veruje u Njega može da primi život večni.

Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni. (Jov. 3:16)

U čemu se sastoji Božja ljubav? Apostol Jovan nam daje odgovor:

U ovom je ljubav, ne da mi pokazasmo ljubav k Bogu, nego da On pokaza ljubav k nama, i posla Sina svog da očisti grehe naše. (1. Jov. 4:10)

Na koji način se Božja ljubav pokazala? Ona se pokazala u velikoj žrtvi Božjeg Sina, tako što je umro mučeničkom smrću na krstu radi nas.

I da njegovim posredstvom sve izmiri sa sobom, stvorivši mir njegovom krvlju na krstu, te da njegovim posredstvom izbavi sve što je na zemlji i što je na nebesima. Pa i vas koji ste nekada bili otuđeni i neprijateljski nastrojeni svojim smeranjem u zlim delima, sada je izmirio smrću njegovog ljudskog tela, da vas svete, neporočne i besprekorne postavi preda se, ako samo ostanete u veri utemeljeni i čvrsti, ne odvraćajući se od nade evanđelja koje ste čuli, koje je propovedano svakom stvorenju pod nebom, čiji sam služitelj ja, Pavle, postao. (Kol. 1:20-23)

Naša ljubav prema Hristu

Zbog Njegove ljubavi, mi smo počeli da ljubimo Boga.

Mi ljubimo Njega, jer nas je On najprije ljubio. (1. Jov. 4:19)

I mi smo upoznali i verovali u ljubav koju Bog ima prema nama. Bog je ljubav, i koji ostaje u ljubavi, u Bogu ostaje, i Bog ostaje u njemu. (1. Jov. 4:16)

Kako se praktično ogleda ljubav k Bogu? Ona se praktično pokazuje na dva načina:

1. Hristocentričan način
2. Poslušnost Hristovim zapovestima

Stav hristocentričnosti

Mi smo određeni onim što ljubimo. Ako imamo interese prema sportu, filmu, muzici, itd., mi pokazujemo ljubav k tim stvarima. Sve te stvari utiču na nas i ispunjavaju nas. Kroz ljubav, mi biramo, i to što smo izabrali, to nas ispunjava. Mi pokazujemo brigu i radost prema onome što volimo. Ljubav jeste suštinska sposobnost čoveka. Pitanje je samo šta čovek bira da voli. Po tome se svi mi razlikujemo - što biramo različito.

Takođe se razlikujemo u kolikoj meri pružamo ljubav prema onome što biramo. Neke stvari ili ljude volimo više nego druge. Može biti da mi volimo sve i svašta, ali nije slučaj da je ljubav prema svemu tome podjednaka: uvek se neko ili nešto voli više nego drugo. Uvek ima neko ili nešto što se najviše voli - i tome poklanjamo našu najveću pažnju.

Ono što se najviše voli postaje središte života.

Hristocentričnost našeg života se ogleda u tome što se Hristos najviše voli; time on ima prednost u svemu što radimo. Biti hristocentričan znači da je Hristos prvi u našem životu - središte svih naših misli, planova, odluka, namera, stavova i dela. Dakle, kroz hristocentričan stav, mi pokazujemo da ljubimo Gospoda više nego sve ostalo. Kroz hristocentričan stav, čak i familija ustupa mesto Hristu: Njega treba najpre voleti, pa tek onda sve druge.

Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan. Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je. (Mat. 10:37-39)

Kad Hristos očekuje od nas da ljubimo više Njega nego familiju, to ne znači da ne bi trebali da imamo ljubav prema našoj familiji. Baš naprotiv, mi smo dužni da ljubimo i poštujemo naše roditelje i familiju, jer nam tako Gospodnji zakon nalaže (vidi: 2. Moj. 20:12, Efe. 6:4, Kol.3:21, Tit 2:4, 2. Kor. 12:14). Ono što Hristos očekuje jeste da naša ljubav prema familiji ne bude veća od naše ljubavi prema Njemu. Hristova volja treba da ima prednost, a ne volja naših roditelja ili dece. Hristovo mišljenje treba da bude važnije nego mišljenje naših najbližih.

Da li smo spremni da više ljubimo Hrista nego sve druge ljude? Čije mišljenje je važnije, Hristovo ili nečije drugo mišljenje, pa čak i ako je mišljenje najbližih rođaka? Ako više ljubimo Gospoda, onda smo ga dostojni. Poenta jeste da mi trebamo da ljubimo najpre Hrista - jer je On Gospod Bog koji je izvor života, pa tek onda našu familiju, prijatelje i ostale ljude. Boga treba ljubiti više od svega.

I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest. I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge zapovesti veće od ovih nema. (Mar. 12:30-31)

Drugim rečima, mi trebamo da ljubimo Boga više nego sebe same, a bližnje kao samoga sebe.

Da bi mi mogli da ljubimo Gospoda više nego sebe same, mi moramo da se odreknemo sebe: da ne živimo više za sebe, već samo za Hrista.

A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom Sina Božjeg, kome omileh, i predade sebe za mene. (Gal. 2:20)

Jedino kroz samoodricanje se može postići bogat duhovni život u Hristu: gde je rast ploda Duha moguć.

Zaista, zaista vam kažem: Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi. (Jov. 12:24)

Samo ako zrno pšenično umre, donosi mnogo roda. Reč "rod" se odnosi na plod Svetoga Duha, koji radi u životu Božje dece. A šta je plod Duha? Plod Duha su vrline hrišćanskog karaktera:

A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, čestitost, dobrota, vera, krotkost, uzdržljivost. (Gal. 5:22-23)

Samo kroz samoodricanje se može dozvoliti Hristu da bude centar u našem životu, u kome Njegova volja ima prvenstvo u svemu što radimo.

Stav poslušnosti

Mi pokazujemo ljubav prema Bogu jedino kroz poslušnost Hristu, jer nam je Isus rekao sledeće:

Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje držite. ... Ko ima zapovesti moje i drži ih, on je onaj što ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni imaće k njemu ljubav Otac moj; i ja ću imati ljubav k njemu, i javiću mu se sam. (Jov. 14:15, 21)

Zato nam apostol Jovan nalaže da naša ljubav bude izražena našim delima i istinom.

Dečice moja! Da se ne ljubimo rečju ni jezikom, nego delom i istinom. (1. Jov. 3:18)

Poslušnost Njegovim zapovestima jeste poslušnost Božjoj volji. Istinska poslušnost nije moguća ako ne poznajemo Božju volju, koja je otkrivena u Svetim Spisima Biblije. Jedan primer koji ilustruje kako je istinska poslušnost zavisna o znanju i razumevanju Božje volje, jeste pitanje legitimnosti molitve svecima. Mnogi ljudi se mole svecima. Ali da li Biblija dozvoljava takvu praksu? Mi čvrsto verujemo da Biblija zabranjuje kult svetaca (molitva svecima). Smatramo da molitva treba da bude upućena jedino Bogu u Isusovo ime. Naše uverenje se temelji na čitanju i proučavanju Biblije. Međutim, važno je naglasiti da ovde nije poenta čije uverenje oko molitve je ispravno. Poenta jeste da se treba čitati Biblija ako bi želeli da upoznamo Gospodnju svetu volju. Biblija treba da se čita na dva načina: (i) pobožno čitanje uz poniznu molitvu za razumevanje onoga što se čita, i (ii) sistematsko i tematsko proučavanje Biblije pomoću dobre biblijske konkordance, kao i dobrih biblijskih rečnika i leksikona. Kroz čitanje Biblije, mi upoznajemo Božju volju, i to omogućava da imamo ljubav prema Njemu izraženu kroz istinsku poslušnost Njegovim zapovestima.