Ne boj se, samo veruj!

Biblijski tekst propovedi

A kad car sirski vojevaše na Izrailja, većaše sa slugama svojim, i reče: Tu i tu neka stane vojska moja. A čovek Božji posla k caru Izrailjevom i poruči: Čuvaj se da ne ideš onuda, jer su onde Sirci u zasedi. I car Izrailjev posla na ono mesto, za koje reče čovek Božji i opomenu ga, te se čuvaše. I to ne bi jedanput ni dvaputa. I smuti se srce caru sirskom zato, i sazvavši sluge svoje reče im: Hoćete li mi kazati ko od naših dokazuje caru Izrailjevom? A jedan od sluga njegovih reče mu: Niko, care gospodaru moj; nego Jelisije prorok u Izrailju dokazuje caru Izrailjevom reči koje govoriš u ložnici svojoj. Tada reče: Idite, vidite gde je, da pošaljem da ga uhvate. I javiše mu govoreći: Eno ga u Dotanu. I posla onamo konje i kola s velikom vojskom; i oni došavši noću opkoliše grad. A ujutru, sluga čoveka Božijeg ustavši izađe, a to vojska oko grada i konji i kola. I reče mu sluga: Jaoh gospodaru, šta ćemo sad? A on mu reče: Ne boj se, jer je više naših nego njihovih. I pomoli se Jelisije govoreći: Gospode, otvori mu oči da vidi. I Gospod otvori oči momku, te vide, a to gora puna konja i kola ognjenih oko Jelisija. (2 Car:6:9-17)

Ima li većeg izvora snage i ohrabrenja od saznanja da je Bog sa nama? U trenucima naših slabosti i bespomoćnosti na nas uvek deluje ohrabrujuće ako je tada neko pored nas kome značimo i ko nam može pomoći. Ipak, nekada dospevamo u životne okolnosti kada nam neka osoba, bilo prijatelj, brat ili supružnik, ne može biti od velike pomoći, ma koliko nam ona želela dobro. Ponekad nam samo Bog može pomoći. I to je veliko ohrabrenje, jer ima li osobe kojoj smo više draži nego Bogu? Ima li moćnije i sposobnije osobe od Boga koja može izlaći u susret našim potrebama? Ima li osobe prisutnije u našim životima od Boga?

Psalmista David ova saznanja lepo sažima u rečima:

Svagda vidim pred sobom Gospoda: on mi je s desne strane da ne posrnem. Toga radi raduje se srce moje, i veseli se jezik moj, još će se i tijelo moje smiriti u uzdanju; (Ps. 16:8-9)

Gospod je blizu svih koji ga prizivaju, svih, koji ga prizivaju u istini. (Ps. 145:18)

Braćo i sestre, da li možemo izreći ove reči zajedno sa Davidom ili smo kao Jelisijev sluga kome se tek trebaju otvoriti oči? Da li nam je srce uplašeno i u brigama? Da li smo opterećeni pitanjima na koja ne možemo tako lako naći odgovore? Da li ne vidimo izlaz našem problemu? Ako je tako, onda nam se moraju otvoriti oči da bi pronašli spokoj!

Braćo i sestre, s nama jeste Bog, upravo kao što je bio sa Jelisijem i njegovim slugom. Međutim, jedan od njih je bio uplašen za sebe iz razloga što nije video. Ova nesposobnost da se vidi nije se ticala slabovidosti, već lošeg stanja duha koji radije sagledava verom. Ovo stanje duha se zove malovernost.

Pre nego što se vazneo na nebo Isus nam je poručio:

Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji ... i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka. Amin. (Mat 28:18,20)

Gospod zaista jeste s nama a samim tim svaki problem postaje mali i beznačajan, ma koliko on, gledajući po telu, bio veliki. Ovim saznanjem sve Jovove muke, iako realne i zbunjujuće, izgubile su na značaju onog momenta kada se susreo sa Bogom. Jačinom i nepokolobljivošću ovog uverenja apostol Pavle je mogao sa entuzijazmom da ohrabruje vernike svojim poslanicama, iako je sam bio u teškim zatvorskim uslovima. Ovakvih životnih primera vernika ima mnogo.

Gospod jeste sa nama, ali snaga ove činjenice nalazi se u našoj veri da to zaista jeste tako. Ako verujemo - on će biti s nama; ako ne verujemo - on će opet biti s nama, ali mi u to nećemo biti sigurni. Ova nesigurnost istog je efekta kao i njegovo stvarno odsustvo.

Od izuzetne je važnosti da ga tražimo provodeći vreme s njim u molitvi i čitanju Reči. Samo tako se možemo utvrditi u poznanju njegove vernosti, prisutnosti, moći i spremnosti da nam pomogne. Vrlo je bitno da ovu zajednicu s njim imamo svakodnevno, jer je slabost zaboravljanja njegovih reči najčešći uzrok klonuća našeg duha u danima nevolja.