Dostojan si, Gospode

"Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je dovijeka milost njegova." (Psalam 118:1)

Uvodne reči ovog psalma nam ukazuju da Gospoda treba hvaliti. Hvaliti nekoga znači govoriti pohvalno, afirmativno, o nekome; diviti mu se; veličati ga i slaviti ga. Podrazumeva se da osoba koju hvalimo i slavimo mora biti dostojna toga, ona mora zaslužiti tako nešto. Naravno, u svemu tome najznačajnije je prepoznavanje veličanstvenih osobina osobe koja zaslužuje hvalu. Ako ovoga nema, slavnost osobe koju bi trebalo da hvalimo će ostati, ali će hvala izostati. Ovo prepoznavanje je isključivo na nama, ustalom kao i sama hvala.

Danas mnogi hrišćani ne slave Boga (ili ga ne slave adekvatno, na način koji je njemu ugodan). To nije zato što Bog ne zaslužuje hvalu, već zato što hrišćani ne prepoznaju Božiju veličanstvenost i dostojnost. Prepoznavanje o kome je reč nije nekakvo mistično iskustvo prosvetljenja prilikom kojeg mi postajemo "svesni" Božije veličine, već je posledica aktivnog života u zajedništvu tokom kojeg mi ne samo da lično i duboko upoznajemo Božiji karakter već se istovremeno u nama budi i jedna duboka zahvalnost i zadivljenost njime. Jedino kroz upoznavanje Božijeg karaktera je moguće da se mi u sopstvenim očima smanjujemo, a Bog uzvišuje. Dakle, mnogi hrišćani danas ne slave Boga zato što nemaju jedno živo i autentično iskustvo sa Bogom koje bi ih pokrenulo u tom pravcu. Mnogi današnji hrišćani nemaju zajedništvo sa Bogom i ne poznaju ga, te u njihovim životima izostaje polazište oduševljenja njime.

Iste uvodne reči ovog psalma navode razloge zbog kojih je Gospod vredan hvale. Psalmista je kod Boga prepoznao nešto, doživeo je nešto od strane Boga, što ga je i navelo da napiše ovaj Halel psalam (pesmu slavljenja).

"(…) jer je dobar, jer je dovijeka milost njegova."

Ove reči nisu tek otrcane fraze, učmala navođenja Božijih atributa. Ovo je opis Božijeg karaktera nastao iz nepatvorenog iskustva sa živim Bogom. Psalmista prepoznaje Boga kao takvog, jer Bog takav i jeste. Ovakav Bog iskustveno jeste za one koji su u svom životu osetili toplinu njegove dobrote i milosrđa. Zato su ove osobe i sposobne da odaju Bogu veliku hvalu!

Autor psalma prepoznaje kapacitet Božije milosti ("jer je dovijeka milost njegova") verovatno zato što je primetio da se uprkos sopstvenom kapacitetu za greh i sopstvenoj nedostojnosti Božija dobrota dosledno pokazivala nad njim tokom mnogih doživljaja. U dobroti i milosti on vidi Božiju vernost. Čitajući psalam (koji inače ima proročki karakter o Mesiji -- Izbavitelju) vidimo da je autor sastavio spisak raznolikog iskustva koja je imao s Bogom i kroz koja se Bog pokazao kao onaj koji ga je čuo u nevolji i uslišio i postavio na prostrano mesto; kao onaj koji je stalno sa njim i čuva ga od svakog straha; kao onaj koji mu je pomoćnik i štiti ga od neprijatelja; kao onaj u koga se valja uzdati; kao onaj koji ga može izbaviti iz mnoštva problema; kao onaj koji iz njemu nepoznatog razloga nekada dopušta nevolje ali ga i drži da sasvim ne padne i ne klone; kao onaj koji je inspiracija pesme i verni izbavitelj; kao onaj koji ga je sačuvao od smrti u koju je, možda, mogao da dospe sopstvenom neodgovornošću.

Braćo i sestre, koliko smo u životu imali sličnih iskustava sa Bogom? Ako smo ih imali i imamo, naša hvala bi morala da bude neizostavna u dubini naše duše (up. Psalam 139:14). Ali ako u srcu ne osećamo postojanu zahvalnost Bogu i nemamo želju, potrebu niti naviku da mu je iskazujemo – ispitajmo u kakvom je stanju naše zajedništvo s Bogom.

Davanje hvale našem Bogu jeste od jednake važnosti kao i ostale aktivnosti usmerene prema njemu lično. Bog od nas ne očekuje samo vernost, poslušnost itd., već i zahvalnost i proslavljanje njega samog.

Scena iz Jovanovog Otkrivenja (4 glava) nam daje prikaz atomosfere obožavanja koja se odigrava u nebu kao i ultimativne razloge zašto je Bog vredan hvale. Naime, Jovan opisuje prizor trona Božijega i bića i starešina koji su stalno ispred njega. Vidimo da pomenuta bića bez prestanka veličaju Boga navodeći njegovu svetost i veličinu:

"svet, svet, svet Gospod Bog svedržitelj, koji bješe, i koji jest, i koji će doći." (Otkrivenje 14:8)

U jednom momentu ova bića prestaju sa hvalom da bi na scenu stupile starešine koje, padajući ničice i skidajući svoje krune i stavljajući ih Bogu pod presto, izgovaraju:

"Dostojan si, Gospode, da primiš slavu i čast i silu; jer si ti sazdao sve, i po volji tvojoj jest i stvoreno je." (Otkrivenje 14:11)

U ovih nekoliko reči sakrivena je veličina Božije slave i njegova zaslužnost da primi hvalu. Možda su nama ovi razlozi isuviše apstraktni da bi bili dovoljni da jednakim zanosom damo Bogu hvalu. Međutim, Božija otkrivena slava u njegovoj dobroti i milosrđu prema nama nije. Ispitajmo i vidimo koliko je dobar Gospod i proslavimo ga (up. Psalam 34:8, 50:15).