Od vremena prve crkve do danas, za nas hrišćane važi Isusova zapovest da širimo vest o spasenju ljudskog roda. Isusova je zapovest da budemo svedoci Njegovog učenja, načina života i, posebno, Njegove smrti i vaskrsenja; ukratko - kako se to danas u krugovima slobodnih evanđeoskih zajednica popularno kaže - da se svedoči. Međutim, izgleda da danas kao nikad do sada nije bilo toliko nedoslednosti oko naše jedine misije dok hodamo Zemljom: Ovovremeni evanđeoski hrišćani uglavnom naglašavaju usmeno svedočenje o Hristu, kao i putem brošura, dok su sasvim ravnodušni prema onom nepatvorenom, uverljivom i praktičnom svedočanstvu: svedočanstvu delima. Dela najbolje govore o našim unutrašnjim, duhovnim, uverenjima koje želimo da podelimo sa drugim ljudima.

Da li smo spašeni samo verom?

Jer ste blagodacu spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji, ne od dela, da se niko ne pohvali. (Efe. 2:8-9)

Kada Biblija kaže da nismo spašeni kroz dela zakona (Efe. 2:9), kako bi to trebali da razumemo? Da li bi to znacilo da možemo da nastavimo da živimo u grehu i istovremeno da budemo spašeni? Naravno da ne možemo, jer bi onda to bilo u protivrecnosti sa Pavlovim jasnim upozorenjima.

Mi ne naucavamo da se spašavamo dobrim delima. Bez obzira koliko smo mi moralno dobri, mi ipak ne zaslužujemo da primimo vecni život sa Bogom, iz prostog razloga što smo pocinili grehe u našem životu i time prekršili Božji sveti zakon. Mi smo spašeni Božjom milošcu, ali kroz našu živu veru. Božja milost je zaista velika. Bog je toliko dobar prema nama uprkos našim gresima jer je spreman da nam oprosti ako se iskreno pokajemo kroz veru u Hrista. Bog nam je oprostio samo zato što smo poverovali u njegovog Sina. Mi uopšte ne zaslužujemo Božju milost cak i ako verujemo! Zaista, Božja milost je velika!

Da, Božja milost je velika, ali nemojmo da je zloupotrebimo i da živimo namerno i aktivno u grehu.

Biblijski tekst propovedi

A kad car sirski vojevaše na Izrailja, većaše sa slugama svojim, i reče: Tu i tu neka stane vojska moja. A čovek Božji posla k caru Izrailjevom i poruči: Čuvaj se da ne ideš onuda, jer su onde Sirci u zasedi. I car Izrailjev posla na ono mesto, za koje reče čovek Božji i opomenu ga, te se čuvaše. I to ne bi jedanput ni dvaputa. I smuti se srce caru sirskom zato, i sazvavši sluge svoje reče im: Hoćete li mi kazati ko od naših dokazuje caru Izrailjevom? A jedan od sluga njegovih reče mu: Niko, care gospodaru moj; nego Jelisije prorok u Izrailju dokazuje caru Izrailjevom reči koje govoriš u ložnici svojoj. Tada reče: Idite, vidite gde je, da pošaljem da ga uhvate. I javiše mu govoreći: Eno ga u Dotanu. I posla onamo konje i kola s velikom vojskom; i oni došavši noću opkoliše grad. A ujutru, sluga čoveka Božijeg ustavši izađe, a to vojska oko grada i konji i kola. I reče mu sluga: Jaoh gospodaru, šta ćemo sad? A on mu reče: Ne boj se, jer je više naših nego njihovih. I pomoli se Jelisije govoreći: Gospode, otvori mu oči da vidi. I Gospod otvori oči momku, te vide, a to gora puna konja i kola ognjenih oko Jelisija. (2 Car. 6:9-17)

Biblijski razlozi za odvojenje

U poslednjih par decenija svedoci smo da su se odnosi među evanđeoskim zajednicama promenili, da su dobili novi kvalitet. Starešine zajednica su postale otvorene za međuversku saradnju, a među članovima crkava vrlo su popularne interdenominacijske ideje i prakse. Predlažu se i odražavaju zajednička druženja, kampovi, konferencije, slavljenja, molitve, bogosluženja i zajedničko uzimanje Večere Gospodnje. Mlade generacije ovih hrišćana se kroz obrazovanje, interdenominacijske teološke seminare i fakultete, usmeravaju u istom pravcu.

Ovim idejama i praksama naročito su podložni neutvrđeni mladi hrišćani evanđeoskih crkava. Sve češće od njih možemo da čujemo kako nije bitno kojoj zajednici se pripada; da su načela verovanja sporedna stvar; da je jedino bitno "jedinstvo" među hrišćanima. Ovakvo idealističko shvatanje zajednice koja nema svoj oblik, učenje i ustrojstvo često dovodi do nemira i sukoba u lokalnim zajednicama i denominacijama koje se još drže onoga što smatraju biblijskim principima.

Biblijski tekst propovedi

Ljubljeni! Ne verujte svakom duhu, nego kušajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lažni proroci iziđoše na svet (1 Jov 4:1).

U Novom zavetu imamo više jasnih upozorenja o krajnjoj ozbiljnosti prilikom prihvatanja neke osobe kao proroka. Ovo jeste zbog specifične uloge proroka u crkvi. Prorok je tu da bi jednim natrpirodnim otkrivenjima, otkrivenjima koja su došla od Boga, usmeravao crkvu. Prorok služi za popravljanje crkve i njegova proroštva treba bez rezerve poslušati jer dolaze od Boga.

Zbog ovakve pozicije jednog proroka, naime njegovog autoriteta na osnovu božanske inspiracije, mi ne trebamo zdravo za gotovo prihvatati svakog ko se tako predstavlja. Pozicija proroka se može zloupotrebiti, što onome koji vara daje vrlo velik uticaj. Zbog toga mi moramo jednog proroka i njegova proroštva testirati.

Biblijski tekst propovedi

Jer je carstvo nebesko kao čovek domaćin koji ujutru rano iziđe da naima poslenike u vinograd svoj. I pogodivši se s poslenicima po groš na dan posla ih u vinograd svoj. I izišavši u treći sat, vide druge gde stoje na trgu besposleni, I njima reče: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo daću vam. I oni otidoše. I opet izišavši u šesti i deveti sat, učini tako. I u jedanaesti sat izišavši nađe druge gde stoje besposleni, i reče im: Što stojite ovde sav dan besposleni? Rekoše mu: Niko nas ne najmi. Reče im: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo primićete. A kad bi u veče, reče gospodar od vinograda k pristavu svom: Dozovi poslenike i podaj im platu počevši od poslednjih do prvih. I došavši koji su u jedanaesti sat najmljeni primiše po groš. A kad dođoše prvi, mišljahu da će više primiti: I primiše i oni po groš. I primivši vikahu na gospodara. Govoreći: Ovi poslednji jedan sat radiše, i izjednači ih s nama koji smo se čitav dan mučili i goreli. A on odgovarajući reče jednom od njih: Prijatelju! Ja tebi ne činim krivo; Nisi li pogodio sa mnom po groš? Uzmi svoje pa idi; A ja hoću i ovom poslednjem da dam kao i tebi. Ili zar ja nisam vlastan u svom činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar? (Matej 20:1-20)

Biblijski tekst propovedi

A Joni bi vrlo nedrago, i rasrdi se. I pomoli se Gospodu i reče: Gospode! Ne rekoh li to kad još bejah u svojoj zemlji? Zato htedoh pre pobeći u Tarsis; jer znah da si Ti Bog milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaješ se oda zla. Sada Gospode, uzmi dušu moju od mene, jer mi je bolje umreti nego živeti. A Gospod reče: Je li dobro što se srdiš? (Jona 4:1-4)