Doktrina Svetog Trojstva
Sveto Pismo nas naučava doktrini Svetog Trojstva, naime da je Bog trojedin. Doktrina o trojedinstvu Boga naučava da ima samo jedan Bog, ali da se božje biće manifestuje kao savršeno jedinstvo triju osoba koje poseduju božansku prirodu: Otac, Sin i Sveti Duh. Doktrina je isto poznata pod nazivom "trinitarizam".
Doktrina Svetog Trojstva nas ne naučava da postoje tri različita i nezavisna boga, nego da postoji samo jedan Bog čije božansko biće je intrinzično konstituisano od triju osoba.
Ontološka poenta jeste da se jedno biće ne sastoji nužno od jedne osobe, kao što je to slučaj sa ljudskim bićima, nego da može da ima dve ili više osoba. Prema trinitarcima, Bog je otkriven kao jedno Biće koje se intrinzično sastoji od savršenog jedinstva triju osoba.
Analogija koja bi ilustrovala učenje Svetog Trojstva jeste priroda vode. Voda jeste supstanca koja se pojavljuje u tri agregatna stanja: led, tečna voda i vodena para. Led, tečna voda i vodena para nisu tri različite supstance, nego jedna te ista supstanca poznata kao voda. Sva tri agregatna stanja vode imaju istu hemijsku prirodu (čija hemijska formula jeste H2O). Pri trojnoj tački vode (jedna određena temperatura i pritisak: 0,01 °C i 611,73 Pa) sva agregatna stanja vode su u termodinamičkoj ravnoteži, tj. oni koegzistuju zajedno u ravnoteži. To znači da pri trojnoj tački vode, sva agregatna stanja vode se mogu videti istovremeno. Na analogan način, postoji samo jedno božansko biće, ali koje se manifestuje istovremeno u tri osobe, koje imaju istu božansku prirodu.
Trojedini Bog ima večnu prirodu: oduvek je postojao i uvek će postojati. Boga niko nije stvorio, nego je sve stvoreno od Boga. To znači da osobe trojedinog Boga imaju istu tu večnu božansku prirodu: niko i ništa ih nije stvorilo, nego su oni stvoritelji svega.
Mi čvrsto potvrđujemo večnu i nestvorenu božansku prirodu Isusa Hrista jer se On otkrio kao utelovljeni Bog u ljudskom telu, koji je hodao među nama pre 2000 godina.
I, kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu, opravda se u Duhu, pokaza se anđelima, propovedi se neznabošcima, verova se na svetu, uznese se u slavi. (1. Tim. 3:16)
U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. ... Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo. ... I Reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca. (Jov. 1:1, 3, 14)
Isus Hristos, kao Jedinorodni Sin Boga Oca, nije bio stvoren, nego je bio rođen, kao što se svetlost rađa od svetlosti. Rađanje nije isto što i stvaranje. Kad se nešto stvori, to stvoreno nema istu prirodu stvoritelja, dok kad se nešto rodi, to rođeno ima istu prirodu roditelja. Time sledi da Hristos, kao Jedinorodni od Boga Oca, ima istu božansku večnu prirodu Boga Oca. Takođe nije nužno da rađanje pretpostavlja vremenski redosled, kao što je to slučaj sa ljudskim bićima, gde ono što je začeto/rođeno nije postojalo pre trenutka začeća/rođenja. Kod Boga nije reč o vremenskom redosledu, nego je u pitanju neki drugi tip redosleda, koji je konceptualnog karaktera.
Kako se može shvatiti rađanje božjeg Sina, a da se ne pretpostavlja vremenski redosled? Da li nam Sveto Pismo to otkriva?
Apostol Jovan opisuje Hrista kao Logos, što je prevedeno kao Reč (Jov. 1:1). Logos takođe znači misli i ideje koje se mogu izraziti, kao na pr. ideje matematike izražene kroz matematičke simbole. To nam i nagoveštava prirodu božjeg rađanja, naime da je Hristos rođen od Oca na isti način kao što se božje misli rađaju iz božjeg uma. Božje misli nisu isto kao što su ljudske, jer ljudski um nije večan, dok je božji um večan. Kao što je božji um večan, tako su i božje misli večne. Apsurdno je reći da božje misli nisu večne. To bi onda značilo da Bog nije uvek posedovao savršeno razumevanje, recimo, matematike. To bi se protivrečilo sa Biblijom, koja naučava da je božje razumevanje beskonačno.
Velik je Gospod naš i velika je sila Njegova, Njegovo razumevanje je beskonačno. (Psalam 147:5)
Kao što je Bog večan, tako je i božje razumevanje večnog karaktera, što znači da je Bog oduvek posedovao savršeno razumevanje svega, kao recimo razumevanje matematike. Dakle, vidimo da nešto može biti rođeno a da je oduvek postojalo, kao recimo božje misli ili pojmovi matematike koje proizilaze iz božjeg večnog uma. Isus je upravo božji Logos koji je oduvek bio u Bogu i koji jeste Bog (Jov. 1:1). Kao što se božje misli večno rađaju iz božjeg uma, tako se božji Logos večno rađa od Boga.
Apostol Pavle kaže za Hrista da je On obličje nevidljivog Boga i da je sve stvoreno kroz Hrista i za Hrista.
Koji je obličje Boga što se ne vidi, koji je rođen pre svake tvari. Jer kroz Njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza Nj i za Nj sazda. I On je pre svega, i sve je u Njemu. (Kol. 1:15-17)
Isus Hristos jeste obličje nevidljivog Boga jer u Hristu živi sva punina božanstva telesno.
Jer u Njemu živi svaka punina božanstva telesno. (Kol. 2:9)
Mi takođe čvrsto potvrđujemo da Sveti Duh jeste božji Duh, i kao takav jeste jedna večna i nestvorena osoba, koja ima volju, osećanja i misli. U knjizi Dela Apostolska, 5. glavi, čitamo o jednom bračnom paru, Ananija i Sapfira, koji su pokušali da prevare crkvu u Jerusalimu. Apostol Petar ih je ukorio ovim rečima:
A Petar reče: "Ananija! Zašto napuni sotona srce tvoje da slažeš Duhu Svetome i sakriješ od novaca što uze za njivu? Kad je bila u tebe ne beše li tvoja? I kad je prodade ne beše li u tvojoj vlasti? Zašto si dakle takvu stvar metnuo u srce svoje? Ljudima nisi slagao nego Bogu". (Djela Ap. 5:3-4)
Nema uopšte smisla govoriti da se vara nešto što je bezlično. A oni su lagali Svetome Duhu. Lagati Svetome Duhu jeste isto što i lagati Bogu.
Kroz ceo Novi Zavet, mi učimo da Sveti Duh ima volju, osećaje i intelekt; Jov. 14:26; 16:13; Djela Ap. 16:6-7; Rim. 15:30; 1. Kor. 2:11; Efe. 4:30, itd.
Vrlo je važno naglasiti da su te tri božanske osobe različite. Isus je utelovljeni Bog u ljudskom telu, a ne Otac. Niti je Sveti Duh identičan sa Ocem, niti je sa Sinom. Dakle, trinitarna koncepcija Boga jeste monoteistička vera u jednog Boga koji se manifestuje u tri posebne božanske osobe koje imaju različite uloge. Biblijski dokaz da se radi o tri različite osobe trojedinog Boga može se videti u izveštaju događaja Hristovog krštenja. Kad se Hristos krstio, sve tri osobe trojedinog Boga su se otkrile istovremeno, gde svaka od njih je delovala nezavisno od drugih.
I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše Mu se nebesa, i vide Duha božjeg gde silazi kao golub i dođe na Njega. I gle, glas s neba koji govori: Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji. (Mat. 3:16-17)
Iz tog razloga, Isus nas je naučio da trebamo da krstimo u ime Oca, Sina i Svetog Duha.
Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha. (Mat. 28:19)