Izbavljeni ognjem?

Jer temelja drugog niko ne može postaviti osim onog koji je postavljen, koji je Isus Hristos. Ako li ko zida na ovom temelju zlato, srebro, drago kamenje, drva, seno, slamu, svakoga će delo izaći na videlo; jer će dan pokazati, jer će se ognjem otkriti, i svako delo pokazaće oganj kao što jeste. I ako ostane čije delo što je nazidao, primiće platu. A čije delo izgori, otići će u štetu: a sam će se spasiti tako kao kroz oganj. (1. Kor. 3:11-15)

Citirani stihovi jesu jedni od ključnih pasusa koje koriste pojedini hrišćani da bi opravdali kalvinističko učenje o bezuslovnoj sigurnosti spasenja. Bezuslovna sigurnost spasenja tiče se teološkog uverenja da jedan hrišćanin ne može da izgubi svoje spasenje čak iako počne da živi u grehu i ne mari za pokajanje. Jedino šta ima da izgubi jesu nebeske nagrade, poput onih o kojima govori Isus Hrist u Ev. po Mateju. 6:1-6;17-18.

Kalvinistička intepretacija ovih stihova govori da spasenje jednog hrišćanina nije uslovljeno životom u pokajanju, jer, navodno, svi nepokajani gresi u kojima je on umro će biti uništeni ognjem, a on će se tako spasiti. S obzirom da je živeo u gresima, ne postoji ništa zbog čega bi bio nagrađen.

Međutim, ovakva intepretacija ima izvesnih hermeneutičkih i teoloških problema.

Tri pretpostavke

Osnovni problem tumačenja jesu pojedine pretpostavke na kojima ono počiva. Naime, pretpostavlja se da izvesna "dela" o kojima je reč predstavljaju grehe. Tako, zlato, srebro i drago kamenje predstavljaju dobra dela za koja ćemo biti nagrađeni jer će proći test ognja, a drvo, seno i slama predstavljaju grehe koji će biti istim ognjem uništeni.

Najpre treba reći da u stihovima i u kontekstu nema pomena o moralnom karakteru "dela" – da li su ona dobra ili zla. Tekst nigde ne pominje grehe koje mi, navodno, gradimo na temelju – Isusu Hristu, već radije naša dela koja imaju izvestan kvalitet, poput pomenutih materijala. Nije nužno da određene "slabije materijale" posmatramo kao grehe. Oni mogu biti dobra dela koja smo gradili na Hristu, ali ipak mogu biti nesavršena u njegovim očima jer nisu bila ispravnih motiva ili nisu bila požrtvovano činjena. Tako, za dela koja smo činili da bi nas ljudi videli kako ih činimo, nećemo primiti platu, jer nisu bila ispravno motivisana, iako su bila sasvim dobra (Mat. 6:1-4). Ako smo požrtvovanije "trgovali" poverenim "blagom", dobićemo veću nagradu (Luka 19:12-26).

Dela o kojima ap. Pavle govori nisu gresi već dela angažovanja na "Božjoj njivi" gde su Kifa, Apolo i on sam "Božji pomagači". Apostol Pavle upozorava da "nije dobro suditi" uzdižući nekog, i stvarati struje unutar crkve na osnovu nečije zasluge, talenta ili uloge, jer će svako od Boga "primiti svoju platu po svojemu trudu", jer će "svačije delo izaći na videlo".

Druga pretpostavka jeste da oganj kod jednih materijala ima funkciju testiranja, a kod drugih funkciju uništavanja. Međutim, previđa se da uzrok uništenja kod drugih nije oganj sam po sebi, već struktura materijala. Oganj isključivo ima ulogu otkrivanja motiva naših postupaka i njihovu kakvoću, a ne njihovo spaljivanje – uništavanje loših dela, greha.

Naredna gruba pretpostavka jeste da je reč o pravom ognju, snažnoj vatri. Ali, kao što su naši postupci slikovito predstavljeni materijalima podložnim ognju, logično proizilazi da oganj treba posmatrati kao slikovit prikaz nama nepoznatog i potpunog Božjeg uvida u naše postupke i njihove motive. U pitanju je parabola poput, recimo, Hristove priče o vinu i mehovima.

"Oganj uništava greh"

Međutim, ono što predstavlja teološki problem, jeste pitanje biblijskog utemeljenja verovanja da oganj može da uništava greh. Ovakvo verovanje ne samo da nema jasnu biblijsku pozadinu, već nipodištava dovoljnost Hristove krvi. Ako oganj može da uništi naše grehe, onda je Hristova žrtva bila uzaludna i suvišna! Onda zašto ne verovati u čistilište, mesto gde je oganj; oganj kroz koji, navodno, prolazimo da bismo očišćeni od greha mogli da uđemo u raj?

Jedina mesta u Bibliji gde vidimo da oganj "uništava" greh jeste tamo gde se govori o uništenju onih koji čine greh. Postoji ovozemaljsko uništenje nepokajanih grešnika, poput gradova Sodome i Gomore, i večno, predstavljeno slikom večnog ognjenog jezera. Ne postoji oganj koji "uništava" greh a ne i onog ko ga čini. Šta više, ne postoji oganj koji može uništiti greh, već je (večni) oganj kazna za one koji se nisu za života pokajali od svojih greha. Greh ne može biti uništen, već samo oprošten kroz pokajanje i prihvatanje očišćenja kroz Hristovu krv.

Zaključak

Kroz tumačenje uvodnih stihova ustanovili smo da se reči ap. Pavla ne mogu koristiti da bi se podržalo kalvinističko verovanje o bezuslovnoj sigurnosti spasenja iz razloga što ap. Pavle ne govori o uništavanju greha, već o našim motivima, doslednostima, iskorišćenju sposobnosti (trgovanje talantima) i željama koji prate naša dela u radu na "Božjoj njivi". Oni će biti osnovna merila po kojima će se vrednovati nagrade.