Ko je Bog Biblije?

Zašto smo mi hrišćani? Mi smo hrišćani zbog Hrista. U Njegovoj ljudskoj prirodi mi smo prepoznali savršeno utelovljenje Boga, koje je, dok je hodao među nama, bilo izraženo kroz njegova dela, za koja znamo preko Njegovih najbližih prijatelja. U zrelosti Njegovog karaktera obelodanilo se dostojanstvo ljudske ličnosti, pokazujući da ono ima potencijala u svakome od nas. Njegov karakter, izražen u delima, isto tako otkriva ko je On kao Bog. Najveće otkrivenje Boga tokom istorije komunikacije između Njega i nas, bilo je kada nam se objavio u ljudskom telu. Upravo u vrhuncu Božjeg otkrovenja, On pokušava da nam prenese važnu stvar, naime Njegovu neizmernu ljubav za dostojanstvo naše ljudske prirode, stvorene prema Njegovom obličju.

Zašto nas On ljubi, ljubavlju koju mi čak ne možemo ni da dokučimo? To je zato što je Božja priroda Ljubav. Kako to? Tako, jer Bog nije zasebna osoba, već je suština zajednice u ljubavi ispoljene kroz Sveto Trojstvo. Bog shvaćen kao Trojstvo jeste Bog koji je izvor zajedništva, uzajamnosti i deljenja. Bog nije metafizički apstraktni princip, već radije tri osobe međusobno povezane svojim odnosima. Bog manifestuje različite osobe sjedinjene u zajedništvu ljubavi i slobode. Drugim rečima, Bog je savršenstvo ljubavi i zajednišva. Zbog toga Bog jeste ljubav. Razlog zbog koga mi, koji smo Hristovi sledbenici, naglašavamo ljubav kao suštinu Božjeg bića jeste 1 Jov 4:8: "A koji nema ljubavi ne pozna Boga; jer je Bog ljubav". Jovan naglašava da jedino u delima ljubavi mi možemo razumeti Božju prirodu, s obzirom da Njegova priroda jeste Ljubav. Govoriti o ljubavi ima smisla jedino ako su u pitanju odnosi između osoba. Jedino ako imamo učešća u tim međusobnim odnosima isupunjenim ljubavlju, mi možemo razumeti nešto od Božje prirode. Ti međusobni odnosi su dinamični na osnovu aktivnosti u tim odnosima, tj. ljubav je nešto što se dela. Razumevanjem ovih međusobnih odnosa, mi takođe razumevamo ko je naš Stvoritelj. Zaista, doktrina Svetog Trojstva jeste centralna tačka Hrišćanskog teizma. Nijedna druga religija nema takvu koncepciju monoteističkog Boga, koji je otkriven kao Ljubav.

Bog kao Stvoritelj je bio kadar da u svojoj Stvaralačkoj Moći stvori posebno biće sa kojim je želeo da ima zajedništvo u Ljubavi. Bog može da stvori takva bića, i odlučio je da načini neka bića koje imaju sposobnost slobodnog izbora. Budući druževno Trojedin, Bog je načinio svet u kome ima slobode, u kojoj odnos u ljubavi može da buja. Čovečanstvo možemo posmatrati kao stvorenu sliku Božje društvene prirode, koja na jednom ograničenom niovu oslikava odnosna kretanja koja se večno javljaju u Bogu. Kao Trojedin, Bog može da bude dovoljan samom sebi i bez stvaranja bilo kakvog sveta; ali kao Trojedin, Bog se takođe raduje svetu u kome on može da učestvuje u zajedništvu sa svojim stvorenjima koje Njegova ljubav može preplaviti. Bog ne treba svet u smislu da ima nedostatak u Svojoj prirodi, već želi jedan koji raduje Njegovo srce i koji mu je po volji. Bog je želeo svet u kome odnosi između osoba i zajedništvo u ljubavi mogu da se zbivaju. To bi bio svet ne u celosti određen, već naseljen stvorenjima slobodne volje. Bog traži zajedništvo s nama, iz milosti i izobilne ljubavi. Suveren i slobodan, Bog bira da bude uključen u našim životima. Uzevši oblik čoveka, Bog se spušta dole, učestvuje u našim životima i uzima udela u našim radostima i tugama. Bog bira da izrazi svoje božanstvo ne u vidu otsutnosti, nezavisnosti i totalne kontrole, već u stvaranju slobodnih bića na jednom konačnom, ograničenom, nivou, ulazeći u njihove živote voleći. Šta znači da nas je Bog stvorio prema svom obličju?

Bog je stvorio svet koji kroz svoje uređenje odražava dobrotu, koja karakteriše Božje sopstveno iskustvo trojedinosti. Uprkos velikoj žrtvi, Bog vodi svet prema mestu gde će se dobrota, koju sam uživa, moći savršenije odraziti. Bog sve ovo čini iako ne mora, iako nije primoran od strane bilo čega izvan Njega. Božje blaženstvo se ne može povećati, ali se može izraziti u svetu. Izvan metafizičke nužnosti, Bog je stvorio nebožanski svet koji ima stvarnu značajnost, prihvativši rizik ulazeći u odsnos s njim. Namera je bila da se u nebožanskom svetu stvori odjek zajedništva koje Bog doživljava u svom božanskom biću, refleksija, na nivou stvorenog, onih odnosa u ljubavi koji vladaju unutar Boga. Odluka je dala Bogu mogućnost da druga stvorenja odražavaju njega, kao i učestvovanje u radosti istinske interakcije. Trebalo bi da bude jasno zašto je tvorevina tako draga Božjem srcu. "Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro bješe veoma" (1 Moj 1:31).