Skip to main content

Hristologija i prevod Novi svet

Koruptnost prevoda Novi svet

watchtower.2

Uvod

Bez sumnje, Isus Hrist jeste centralna ličnost Svetog pisma: o Njegovoj pobedi nad Sotonom saznajemo još u knjizi Postanja (1. Knj. Mojsijeva 3:15); o Njemu govore sve proročke knjige (Ev. po Luci 24:27; Dela Ap. 3:18); i Njegovom porukom u knjizi Otkrivenja (Otk. Jovanovo 22:16), zatvara se kanon. Možemo reći da Sveto pismo nije tako hristocentrično samo zbog Hristove smrti radi spasenja grešnika (o čemu sve te knjige govore), već i zbog njegove prirode – bogočovečnosti – koja to delo čini savršenim delom. Isusova žrtva za grehe čovečanstva značajna je upravo zato što Isus Hrist jeste utelovljeni Bog:

I, kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu, opravda se u Duhu, pokaza se anđelima, propovedi se neznabošcima, verova se na svetu, uznese se u slavi. (1. Tim 3:16)

Bogočovečnost Isusa Hrista i njegova dobrovoljna žrtva za grehe čovečanstva jesu dve najvažnije i nedeljive poruke i doktrine Svetog pisma.

U ovoj studiji bavićemo se biblijskom utemeljenošću doktrine Isusove bogočovečnosti kroz poređenje određenih stihova svih srpskih prevoda. Odnosno, kroz poređenje bavićemo se naročito jednim prevodom – prevodom Jehovinih svedoka – Novim svetom da bi prikazali njegovo odstupanje od grčkog teksta na kome se on temelji, a na štetu doktrine Isusove bogočovečnosti. Odstupanja su u toj meri da se originalnost Novog zaveta tog prevoda dovodi u pitanje.

Međutim, pre nego što se krene sa upoređivanjem stihova, neophodno je dotaći se teme grčkih manuskripata – rukopisa koji su korišćeni kao osnova prilikom prevođenja Novog zaveta. Malo je poznato da postoje brojne razlike između srpskih prevoda odnosno grčkih rukopisa. S jedne strane stoje prevod Vuka St. Karadžića i prevod Sinoda SPC, a s druge strane Čarnićev, Stefanovićev, Savremeni srpski prevod i prevod Novi svet; odnosno s jedne strane stoje grčki rukopisi koji pripadaju Vizantijskoj familiji, koju čini 95% svih grčkih rukopisa Novog zaveta, a s druge strane rukopisi koji pripadaju Aleksandrijskoj familiji. Najznačajniji u ovoj familiji su Sinajski kodeks i Vatikanski kodeks koji su preko Veskot-Hort i Nestle-Aland redakcija (između kojih ima vrlo malo razlike) postali osnova gotovo svih savremenih prevoda Novog zaveta (dakle, Čarnićevog prevoda, Stefanovićevog, itd.).

Jednu od razlika (između Vizantijske i Aleksandrijske familije) nalazimo upravo kod stiha koji smo citirali. Uporedimo prevode:

  • Prevodi bazirani na Vizantijskoj familiji tekstova
    • Karadžić
      I, kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu, opravda se u Duhu, pokaza se anđelima, propovedi se neznabošcima, verova se na svetu, uznese se u slavi.
    • Sinod
      I zaista velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u tijelu, opravda se u Duhu, pokaza se anđelima, propovjedi se neznabošcima, vjerova se u svijetu, vaznese se u slavi.
  • Prevodi bazirani na Aleksandrijskoj familiji tekstova
    • Čarnić
      I po opštem priznanju tajna pobožnosti je velika: onaj koji se javi u telu, bi opravdan u Duhu, pokaza se anđelima, propovedi se mnogobošcima, svet u njega poverova, bi uznet u slavi.
    • Stefanović
      I zaista je velika tajna (naše) vere: "Javi se kao čovek, pobedi kao Bog, pokaza se anđelima, propovedi se narodima, verova se na svetu, uznese se u slavi!"
    • Bakotić
      Neosporno je da je velika tajna samilosti, koja je objavljena u puti, opravdana Duhom, viđena od anđela, propovedana pagancima, verovana u svetu, uznesena u slavi.
    • Savremeni
      Po sveopštem priznanju, velika je tajna pobožnosti: Pojavio se u telu, bio je opravdan Duhom, videli su ga anđeli, propovedao se među paganima, u svetu su u njega poverovali, bio je vaznet u slavi.
    • Novi svet
      I nema sumnje, velika je sveta tajna odanosti Bogu: Pojavio se u telu, bio je proglašen pravednim u duhu, pokazao se anđelima, o njemu se propovedalo među narodima, u svetu su verovali u njega, bio je uznesen na nebo u slavi.

U ovom stihu stoji jedna od najjasnijih izjava o Trojstvu, jer se o Isusu Hristu, o onome koji se vaskrsenjem "opravdao u Duhu", koji se "uzneo u slavi", itd. nedvosmisleno govori kao o Bogu u telu. Stavljanjem zamenice "onaj" (Čarnić) ili "pojavio se u telu" (Savremeni srpski prevod i Novi svet), postaje nejasno ko se javio u telu. Utelovljenje se, s toga, može odnositi na bilo koga – čak i na arhanđela Mihajla za koga Jehovini svedoci veruju da je kasnije bio utelovljeni Isus.1

Iako se za korišćenje Veskot-Hort grčkog teksta Novog zaveta i može naći valjano opravdanje u smislu da je opšteprihvaćeno mišljenje da su Sinajski kodeks i Vatikanski kodeks (koji čine Veskot-Hort tekst, osnovu Novog sveta), kao najstariji manuskripti, najpouzdaniji, za manipulisanje smisla pojedinih stihova, odnosno za odstupanja od grčkog teksta, ne postoji adekvatno stilsko, pravopisno ili gramatičko opravdanje.
[Povratak na sadržaj]

Premda manuskripti (rukopisi) Aleksandrijske familije na nekim mestima doktrinalno odgovaraju teologiji Jehovinih svedoka – njihov izbor od strane društva Kula stražara nije slučajan – ovaj tekst se neće baviti tom familijom i drugim značajnim razlikama između nje i Vizantijske familije.2 Tekst će se isključivo baviti verodostojnošću prevoda Novi svet, tj. pojedinim prevodilačkim odstupanjima od osnovnog teksta; vrlo doslednim odstupanjima za koje se jedino može reći da imaju teološki motiv: negiranje bogočovečnosti Isusa Hrista. Odstupanja naročito postaju očiledna kada se Novi svet uporedi sa Čarnićevim, Stefanovićevim i Savremenim srpskim prevodom (jer su to prevodi koji se, rekli smo, takođe temelje na rukopisima Aleksandrijske familije).

Osana (Mar 11:10)

Biblijski tekst: Mar 11:10

  • Prevodi bazirani na Vizantijskoj familiji tekstova
    • Karadžić
      Blagosloveno carstvo oca našega Davida koje ide u ime Gospodnje! Osana na visini!
    • Sinod
      Blagosloveno carstvo oca našega Davida koje dolazi u ime Gospodnje. Osana na visini!
  • Prevodi bazirani na Aleksandrijskoj familiji tekstova
    • Čarnić
      Blagosloveno carstvo oca našega Davida, koje dolazi; osana na visinama.
    • Stefanović
      Blagosloveno carstvo oca našega Davida, koje ide! Osana na visini!
    • Bakotić
      Blagosloveno carstvo oca našega Davida, koje dolazi; osana na visinama.
    • Savremeni
      Blagosloveno carstvo našeg oca Davida, koje dolazi! Hosana na visinama!
    • Novi svet
      Blagoslovljeno kraljevstvo našeg oca Davida koje dolazi! Spasi ga, molimo tebe koji si na visinama!

Komentar

Primećuje se još jedna razlika između familija grčkih tekstova, no ona sada nije predmet razmatranja.

Prevod Novi svet, reč osana (Osana na visini!) prevodi kao: spasi (Spasi ga, molimo tebe koji si na visinama!). Grčka reč osana se može prevesti kao: Spasi ili spasi nas, odnosno: Spasi, molimo te, ili: Spasi nas, molimo te. Ona je ekvivalent jevrejskih reči u psalmu 118:25 (psalmu, koji narod uzvikujući i citira): O Gospode [Jehova] pomozi. Prevod Novi svet u svim jevanđeljima reč osana prevodi sa: Spasi ili: Spasi ga, zavisno od formulacije, aludirajući da je Isusu potrebno spasenje.

Reči u Ev. po Marku 11:10 se ne mogu prevesti tako da ispadne da je spasenje potrebno Isusu Hristu (Mesiji), već jedino tako da Mesija donosi izbavljenje, spas svom narodu. Dolazak Mesije je značilo oslobađanje od ropstva Rimljanima i ponovno uspostavljanje izraelskog carstva, čemu se narod nadao jer su o tome govorile sve proročke knjige. Ova nada među Hristovim učenicima nije prestala čak ni posle njegovog vaskrsenja (Dela apost. 1:6).

Zašto Novi svet tako prevodi reč osana, te pride menja smisao uzvikivanja, tako da izgleda da narod moli Boga da Mesija bude spašen? Od koga bi to Mesija trebao da bude spašen, kada se narod uopšte nije nadao takvom obrtu dođaja – da će Mesija biti pogubljen – već sasvim suprotnom: da je konačno usledilo njegovo ustoličenje i njihovo spasenje? Psihološki je nemoguće – čak ni kod psihologije mase – ovakvo ponašanje naroda, kakvo mu prevod Novi svet pripisuje, tim više što ni Hristovi bliski učenici nisu znali da će on biti brutalno mučen i ubijen.

Da bismo razumeli ovakvo grubo menjanje smisla, potrebno je da posmatramo događaj iz ugla poglavara sveštenika. Posmatrajmo Isusovu rekaciju.

Mat 21:15-16, Karadžić
A kad videše glavari sveštenički i književnici čudesa što učini, i decu gde viču u crkvi i govore: Osana sinu Davidovom, rasrdiše se. I rekoše Mu: Čuješ li šta ovi govore? A Isus reče im: Da! Zar niste nikad čitali: Iz usta male dece i koja sisaju načinio si sebi hvalu?

Mat 21:15-16, Novi svet
Kad su sveštenički glavari i pismoznalci videli čuda koja je učinio i dečake koji su uzvikivali u hramu: "Spasi, molimo te, Sina Davidovog", razljutili su se i rekli su mu: "Čuješ li šta ovi govore?" Isus im je odgovorio: "Čujem. Zar nikada niste čitali: 'Iz usta male dece i odojčadi pribavio si sebi hvalu'?"

Zašto je rekacija svešteničkih poglavara i književnika bila takva? Samo iz jednog razloga: Oni su smatrali hulom da neko čoveku može da viče osana – izraz molbe koji je u starozavetno vreme smeo da se uputi samo Jehovi! Narod zapravo uzvikuje: Sine Davidov, spasi nas, molimo te!

Nadalje, izraz osana je u to vreme poprimio i drugi karakter, naime implicirao je i proslavljanje Boga. U prilog tome govori i Isusov odgovor gde dobijamo informaciju da deca što su uzvikivala u Hramu predstavlja hvaljenje (njega): "Zar niste nikad čitali: Iz usta male dece i koja sisaju načinio si sebi hvalu?"

Reč osana, kao što smo rekli, nalazimo u Psalmu 118:25. U narednom citatu uporedićemo Daničićev prevod sa prevod Novi svet.

Ps 118:25, Daničić
O Gospode [Jehova], pomozi! O Gospode [Jehova], daj da bude u napredak!

Ps 118:25, Novi svet
O Jehova, spasi nas, molimo te! O Jehova, podari nam uspeh, molimo te!

Psalmi 113-118 predstavljaju takozvane halel psalme zbog reči aliluja. Aliluja znači hvalite Jehovu. Običaj je bio da se halel psalmi pevaju i za vreme praznika pashe, te vidimo da je i sam Gospod "otpojao hvalu" sa učenicima pred svoju smrt (Ev. po Mateju 26:2,30). Hristova smrt je, dakle, pala u dane pashe, praznika kada je ubijanje jagnjeta značilo spasenje ( 1. Knj. Mojsijeva 12:3-28; 1. Posl. Korinćanima 5:7). Ako se dobro pročitaju izveštaji o ovom događaju, vidi se da je ovakvo euforično uzvikivanje naroda predstavljalo narodno proglašenje Isusa za Hrista – Spasitelja.
[Povratak na sadržaj]

I Reč beše Bog (Jov 1:1)

Biblijski tekst: Jov 1:1

  • Prevodi bazirani na Vizantijskoj familiji tekstova
    • Karadžić
      U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ.
    • Sinod
      U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog.
  • Prevodi bazirani na Aleksandrijskoj familiji tekstova
    • Čarnić
      U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.
    • Stefanović
      U početku beše Logos (Reč), i Logos beše u Boga, i Bog beše Logos.
    • Bakotić
      U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Reč beše Bog.
    • Savremeni
      U početku je bila Reč, i Reč je bila kod Boga, i Reč je bila Bog.
    • Novi svet
      U početku je bila Reč, i Reč je bila kod Boga, i Reč je bila bog.

Komentar

Spor se vodi oko ključnog izraza "theos en ho logos" ("i Reč beše Bog/bog"). Jehovini svedoci su u pravu kada insistiraju da Reč (Logos) ne može biti identična sa večnim Bogom. (Da bi razlikovali večnoga Boga i jedno stvoreno božansko biće, za prvo koristićemo izraz "večni Bog", a za drugo "stvoreni bog"). Jovan ne koristi određen član kod imenice "theos" (grčka reč za "bog"). Da je Jovan koristio određeni član, tada bi izraz izgledao ovako: "ho theos en ho logos". Onda bi značilo da je Reč potpuno identična sa celim Božanskim bićem, što nije istinito. Nije se Otac, niti Sveti Duh, utelovio, nego se Logos utelovio (Jov. 1:14). Međutim, Jehovini svedoci nisu u pravu kada iz toga zaključuju da se "theos" treba shvatiti isključivo kao imenica sa neodređenim članom. Jedno pravilo poznato kao Kolvelovo pravilo [E. C. Colwell] kaže: predikatna imenica koja je bez određenog člana, ali koja stoji pre kopule, je većinom kvalitativna, neki put određena, i vrlo retko neodređena. U našem slučaju, grčka reč za bog, "theos", jeste predikatna imenica i ona stoji bez određenog člana. Međutim, ne može se iz toga nužno zaključiti da je neodređena, kako to Jehovini svedoci rade, jer imenica stoji pre kopule. U našem primeru, kopula je grčka reč za beše/bila, "en". Samo ako kontekst primorava da se imenica tumači neodređeno, može se zaključiti da je neodređena. A kontekst uopšte ne zabranjuje da se "theos" shvati kvalitativnim. To bi, dakle, značilo da Logos jeste božanstven, čija je božanska priroda ista sa božanskom prirodom večnoga Boga. Takođe, u istom poglavlju možemo videti da se oblici imenice "theos" pojavljuju još četiri puta bez određenog člana, a očigledno referišu ka određenoj osobi, naime večnom Bogu (stihovi 6, 12, 13, 18). To čine svi prevodi uključujući i prevod Novi svet, izuzev kada je u pitanju 18-ti stih. (Radi lakše preglednosti koristićemo samo tri prevoda, i samo 12-ti i 13-ti stih).

Jov 1:12-13, Karadžić
A koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji vjeruju u ime njegovo, koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tjelesne, ni od volje muževlje, nego od Boga.

Jov 1:12-13, Čarnić
A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, - onima što veruju u njegovo ime, koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tela, ni od muževljeve volje - nego od Boga.

Jov 1:12-13, Novi svet
A onima koji su ga primili dao je pravo da postanu deca Božja, jer su iskazali veru njegovo ime. Oni nisu rođeni od krvi ni od telesne volje ni od čovečje volje, nego od Boga.

Kada bi bili dosledni svome gramatičkom tumačenju Jov. 1:1, onda bi prevodioci Novog sveta trebali prevesti "bog", "božja" i "boga" u 6-om, 12-om i 13-om stihu. Međutim, oni to ne čine, što ukazuje da njihovo opravdanje za prevođenje Jov. 1:1 nije iskreni izgovor, već da je ono teološki motivisano; odnosno da su drugi prevodi Jov. 1:1 sasvim ispravni.

Interesantno je da se ista nedoslednost u prevodu Novi svet ponavlja i u 18-tom stihu. Kad god se Isusu pripisuje božanska priroda, odnosno, titula, ovaj prevod imenicu "bog" piše malim slovom. (Uporediti samo Čarnićev, Stefanovićev i Savremeni srpski prevod sa prevodom Novi svet, jer se prevodi Karadžić i Sinod po sadržaju razlikuju od ovih).

Dalje, sam početak Jovanovog evanđelja, naime "u početku beše Reč" ("en arhe en ho logos"), je značajan, jer pokazuje da je ta Reč bila apsolutno pre svega. A prva knjiga Biblije, 1. Moj. počinje sa "U početku ..." da bi zatim usledio opis Božjeg stvaralačkog čina. A kako je Bog stvarao? On je stvarao svojom rečju: "I reče Bog: 'neka bude svetlost'. I bi svetlost" (1. Moj. 1:3). Vidimo da je Reč (Logos) upravo ta ista Božanska reč kojom je sve stvoreno: "Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo" (Jov. 1:3). Dakle, Reč ne može biti neko inferiorno stvoreno biće, nego nešto što je integralni deo Božanskog večnog bića.
[Povratak na sadržaj]

Ja jesam (Jov 8:24, 58)

Biblijski tekst: Jov 8:24

  • Prevodi bazirani na Vizantijskoj familiji tekstova
    • Karadžić
      Tako vam kazah da ćete pomreti u gresima svojim; jer ako ne uzverujete da sam ja, pomrećete u gresima svojim.
    • Sinod
      Zato vam i rekoh da ćete pomrijeti u grijesima svojim; jer ako ne povjerujete da Ja jesam, pomrijećete u grijesima svojim.
  • Prevodi bazirani na Aleksandrijskoj familiji tekstova
    • Čarnić
      Dobro vam rekoh da ćete umreti u svojim gresima; ako, naime, ne poverujete da sam to ja, umrećete u svojim gresima.
    • Stefanović
      Zato vam rekoh da ćete umreti u gresima svojim. Jer ako ne verujete da sam ja, umrećete u gresima svojim.
    • Bakotić
      Zato vam kazah da ćete umreti u gresima svojim. Jer ako ne verujete što sam ja, umrećete u gresima svojim.
    • Savremeni
      Rekao sam vam da ćete umreti u svojim gresima. Ako ne poverujete da Ja jesam, umrećete u svojim gresima.
    • Novi svet
      Zato sam vam i rekao da ćete umreti u svojim gresima. Jer ako ne verujete da sam ja ono što kažem da jesam, umrećete u svojim gresima.

Biblijski tekst: Jov 8:58

  • Prevodi bazirani na Vizantijskoj familiji tekstova
    • Karadžić
      A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: Ja sam pre nego se Avraam rodio.
    • Sinod
      A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: prije nego Avraam nastade, Ja jesam.
  • Prevodi bazirani na Aleksandrijskoj familiji tekstova
    • Čarnić
      Reče im Isus: zaista, zaista, kažem vam: ja postojim pre no što se Avraam rodio.
    • Stefanović
      A Isus im reče: Zaista, zaista, kažem vam: Ja sam pre nego što se rodio Avram!
    • Bakotić
      A Isus im reče: U istinu, u istinu vam kažem, ja sam od pre nego što je Avram postao.
    • Savremeni
      "Istinu vam kažem", reče Isus, "pre nego što se Avraam rodio, Ja jesam!"
    • Novi svet
      Isus im je rekao: "Zaista, zaista, kažem vam, pre nego što se Avram rodio, ja sam postojao."

Komentar

Kako su Jevreji shvatili Isusove reči?

Izmene poput one u 24. stihu nalazimo još u Ev. po Jovanu 8:28 i 13:19. Navešćemo ih zasebno:

Jov 8:28, Novi svet
Zato je Isus rekao: "Kad jednom podignete Sina čovečjeg, tada ćete znati da sam ja ono što kažem da jesam i da ništa ne činim sam od sebe, nego govorim onako kako me je Otac naučio.

Jov 13:19, Novi svet
Već sada vam to govorim, pre nego što se dogodi, da biste, kad se dogodi, verovali da sam ja ono što kažem da jesam.

Upoređujući stihove primećuje se da prevod Novi svet svaki put posle Isusove izjave: Ja jesam (da sam ja) dodaje: ono što kažem da jesam ili: (ja sam) postojao.

Šta je Isus tvrdio za sebe? Kakva je njegova priroda? Od kada on postoji?

Prema verovanju Jehovinih svedoka, Isus jeste bio Sin Božji ali u smislu anđeoskog bića (1. Knj. Mojsijeva 6:4; Knj. o Jovu 2:1). Kao takav, imao je početak. Međutim, kako u evanđeljima nema ni traga o tome da je Isus sebe držao anđeoskim bićem, a još manje da je sebe drugima tako predstavljao, postavlja se pitanje šta je Isus tvrdio za sebe, odnosno koji je razlog dodavanja reči: ono što kažem da jesam i: (ja sam) postojao.

Razlog sigurno leži u brisanju Isusovog poistovećivanja (po prirodi) sa starozavetnim Jehovom upravo tom izjavom: ja sam (ili: Ja jesam):

A Mojsije reče Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im kažem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi kažu: Kako Mu je ime? Šta ću im kazati? A Gospod reče Mojsiju: Ja sam Onaj što jeste. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: Koji jeste, On me posla k vama.3

Rečima "ja sam" ili "Ja jesam", Isus prisutnim Jevrejima stavlja do znanja da nije ograničen vremenom, da nema početak niti kraj, poput Jehove. Tim rečima Isus predstavlja sebe onako kako se Bog predstavio Mojsiju i Jevrejima: ja sam Jehova. Da je tako, svedoči i reakcija Jevreja (Ev. po Jovanu 8:59): Tada uzeše kamenje da bace na nj; a Isus se sakri, i iziđe iz crkve prošavši između njih i otide tako.

Razlog kamenovanja nije bio u prostoj srdžbi Jevreja, već u njihovom intepretiranju Isusovih reči. Oni su Isusove reči okarakterisali kao hulu, te su želeli sprovesti egzekuciju.

Da li je Isus bio anđeo?

Kao što smo rekli, nigde u evanđeljima (i poslanicama) ne stoji da je Isus sebe držao za utelovljenog anđela, čak ni onda kada je o sebi govorio kao o Sinu Božjem (vidi: Posl. Jevrejima 1:13).

Isusuvo referisanje na sebe kao na Sina Božjeg njegovi sagovornici su drugačije shvatali nego što danas shvataju Jehovini svedoci (da je u pitanju anđeo). Jevreji su Isusovo pripisivanje sinovstva samom sebi smatrali građenjem Bogom, tj. hulom na Boga.

Čitamo:

Jov 10:36, Karadžić
Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?

Da je Isus bio Sin Božji u smislu anđela i da je to tvrdio za sebe - kakva bi to bila hula u očima Jevreja? Nema ničeg hulnog u tome da neko za sebe tvrdi da je Sin Božiji i pod time podrazumeva anđela. Predstavljati sebe Sinom Božjim u smislu anđela ne znači građenje Bogom - jer i samo Sveto pismo, rekli smo, ponekad anđele naziva Sinovima Božjim.

Dakle, u čemu se u očima Jevreja sastojala Isusova hula? Zašto su oni njegove izjave da je sin Božji poistovećivali sa građenjem Bogom (a ne građenjem anđelom)?

Hula se, po njima, sastojala u tome što je Isus držao sebe sinom Boga u pravom, ovozemaljskom smislu te reči. Isus je tvrdio da on nema ovozemaljskog oca, već nebeskog - Jehovu! To je za Jevreje bila šokantna izjava jer je podrazumevala da Isus ima atribute božanstva. Po njima nijedan čovek ne može da ima atribute božanstva. Čovek koji tako tvrdi, sebe poredi s Bogom:

Jov 10:33, Karadžić
Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.

Isusov odgovor na ovakvu konstataciju ne sadrži poricanje ili njenu korekciju. Naprotiv:

Jov 10:34-36, Karadžić
Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste? Ako one nazva bogovima kojima reč Božija bi, i pismo se ne može pokvariti; Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?

Ovde Hristos citira Psalm 82, psalam u kome se spominje da su sudije u Izraelu nosile titulu "bog". Jehovini svedoci razumeju Hristov odgovor ne kao potvrdu da je On večni Bog, već da je jedno uzvišeno stvoreno biće koje samo nosi titulu "bog", na isti način kao što su nepravedne sudije nosile božansku titulu. Međutim, ovim odgovorom Isus ne poriče svoju večnu božansku prirodu, već, štaviše, potvrđuje da je On večni Bog. On kao da im kaže: "Ako čak i nepravedne sudije mogu da nose titulu 'bog', kako ne bih i ja, kao Božji poslanik, imao pravo da nosim božansku titulu, imajući u vidu da sam ja viši nego jedan zemaljski sudija, jer sam obećani Mesija, jedinorodni Božji sin, rođen od Boga".

Jevreji su razumeli Hristove reči kao hulu, jer su one podrazumevale atribute božanstva njegove osobe, kao npr. da je davalac večnoga života (uporedi st. 28. sa 5 Moj 32:39-40, Ps 36:9, Isa 43:13); da je jedno sa Ocem (st. 30 i 38), itd. Nijedan drugi sudija nije sebi ovakve atribute pripisivao uprkos tituli 'bog'. Iz ovih razloga, Hristovo citiranje Psalma 82 treba razumeti na trinitiran način.

Još jedan argument koji govori protiv tumačenja Jehovinih svedoka, nalazimo u reakciji Jevreja. Jevreji ne samo da Njegov odgovor nisu shvatili kao korekciju ili poricanje, nego nisu shvatili ni kao potvrdu da je On 'bog' - smisao koji Svedoci pripisuju. Jer da je tako, Isusov odgovor Jevrejima bi na njih uticao umirujuće i zadovoljavajuće. Njihova rekacija bi bila otprilike sledeća: "U redu. I ti možeš sebe da nazivaš 'bogom', dokle god sebe, zbog svoje čovečnosti, ne podigneš toliko visoko da se svojim osobinama usporediš sa Jehovom. Mi smo te malopre pogrešno razumeli...". Međutim, mi vidimo da je njihova rekacija bila takva da je Isusov život ponovo bio ugrožen (st. 39.).

Dakle, Jevreji su Njegov odgovor shvatili upravo kao potvrdu Njegovih predhodnih reči koje su oni okarakterisali kao hulu, jer su podrazumevale potpuno poređenje Njegove prirode sa Jehovinom, uprkos očiglednoj telesnosti.

Sledeće poglavlje će više razjasniti Hristovu tvrdnju da je jedno sa Ocem.
[Povratak na sadržaj]

Ja u Ocu i Otac u meni (Jov 10:38)

Biblijski tekst: Jov 10:38

  • Prevodi bazirani na Vizantijskoj familiji tekstova
    • Karadžić
      Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Njemu.
    • Sinod
      Ako li tvorim, iako meni ne vjerujete, djelima vjerujte, da poznate i vjerujete da je Otac u meni i ja u njemu.
  • Prevodi bazirani na Aleksandrijskoj familiji tekstova
    • Čarnić
      A ako ih činim, verujte delima, ako meni ne verujete, da saznate i poznajete da je Otac u meni i ja u Ocu.
    • Stefanović
      Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, delima verujte, da poznate i znate da je u meni Otac i ja u Ocu.
    • Bakotić
      Ali ako ih činim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Ocu.
    • Savremeni
      Ali, ako ih činim, sve ako meni i ne verujete, verujte delima da uvidite i spoznate da je Otac u meni i da sam ja u Ocu.
    • Novi svet
      Ali, ako ih činim, ako i ne verujete meni, verujte delima, da spoznate i da znate da je Otac u jedinstvu sa mnom i ja u jedinstvu s Ocem.

Komentar

Izmene poput ove nalazimo još u Ev. po Jovanu 14:10-11, 20; 15:4-7. Navešćemo ih zasebno:

Jov 14:10-11, Novi svet
Zar ne veruješ da sam ja u jedinstvu s Ocem i da je Otac u jedinstvu sa mnom? Ono što vam ja govorim ne govorim sam od sebe,nego Otac koji ostaje u jedinstvu sa mnom čini svoja dela. Verujte mi da sam ja u jedinstvu s Ocem i da je Otac u jedinstvu sa mnom. Ako ne verujete, verujte zbog samih dela.

Jov 14:20, Novi svet
U taj dan ćete spoznati da sam ja u jedinstvu sa svojim Ocem, i vi u jedinstvu sa mnom i ja u jedinstvu s vama.

Jov 15:4-7, Novi svet
Ostanite u jedinstvu sa mnom i ja ću ostati u jedinstvu s vama. Kao što loza ne može sama od sebe da donese plod ako ne ostane na čokotu, isto tako ne možete ni vi ako ne ostanete u jedinstvu sa mnom. Ja sam čokot, vi ste loze. Ko ostaje u jedinstvu sa mnom i ja u jedinstvu s njim, on donosi mnogo ploda, jer odvojeni od mene ne možete učiniti ništa. Ako neko ne ostaje u jedinstvu sa mnom, izbacuje se napolje kao beskorisna loza i osuši se. Takve se loze onda skupe i bace u vatru i izgore. Ako ostanete u jedinstvu sa mnom i moje reči ostanu u vama, zamolite što god želite i biće vam.

Za naredno obrazlaganje koristićemo Ev. po Jovanu 10:38

Koji je značaj Isusovih reči u Ev. po Jovanu 10:38, odnosno navedenih izmena? Da bi nam bila jasna suštinska razlika između fraze "biti jedno" i "biti u jedinstvu" poslužićemo se rečnicima.

Prema Rečniku Matice Srpske, reč jedinstvo ima sledeću definiciju: stanje onoga što je jedno, što je zajedno, spojeno, sjedinjeno.

No, Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika Luja Bakotića nam daje potpuniju definiciju jedinstva: 1. osobina onoga što je zajedno spojeno: – vremena; – predmeta; – radnje; 2. složnost, sloga; 3. što je u jedno usredsređeno: – komande u ratu.

Ako se pogledaju tačke 2. i 3., značaj izmena bi bio u tome da se stekne utisak da Isus ne govori o svojoj prirodi, koja je i Očeva, već o svom odnosu prema Ocu i obratno; odnosu koji čini složnost (npr. odnos složnosti Oca i sina u spasenju ljudskog roda). Da je tako, svedoči i zvanično tumačenje Jehovinih svedoka:

Isus i njegov Otac, Jehova Bog, su, takođe, "jedno" u smislu da su obojica u potpunom saglasju u pogledu namera, normi i vrednosti. U poređenju sa Sotonom Đavolom i prvim supružnicima, Adamom i Evom, Isus nikada nije hteo da postane nezavisan od Boga. "Sin ne može ništa da učini sam od sebe, nego samo ono što vidi da Otac čini" - objasnio je Isus. "Jer što god On čini, to i Sin čini na isti način." - Jovan 5:19; 14:10; 17:8.4

Navedene izmene nisu učinjene samo da bi stajale samostalno: one imaju funkciju podrške njihovom tumačenju Isusove izjave: Ja i Otac smo jedno (Ev. po Jovanu 10:30) - reči koje predhode svim Njegovim kasnijim izjavama o "jedinstvu"; odnosno, one imaju funckiju da ospore i oslabe značaj ove izjave tako što će nam Isus u 38. stihu (i drugim potonjim stihovima) "obrazložiti" šta je pod time mislio: mislio je na odnos, a ne na prirodu koju sasvim deli sa svojim Ocem.

Međutim, o čemu je zapravo Isus govorio? Da li o obostranom odnosu Oca i Sina ili o sopstvenoj prirodi? Odgovor na ova pitanja leži u reakciji Jevreja na Njegovu inicijalnu izjavu: Ja i Otac smo jedno.

Da je Isus mislio na odnos saglasnosti, tako nešto ne bi bilo dostojno brutalne smrti. Štaviše, i oni su mogli za sebe da kažu da su "u jedinstvu sa Bogom", jer su sami sebe smatrali pravednicima, odnosno smatrali su da su "u potpunom saglasju u pogledu namera, normi i vrednosti" sa Bogom. Zaista, da je Isus to imao na umu, kakva bi onda to hula bila?

No, mi vidimo jednu drugačiju, drastičnu reakciju: Jevreji su uzeli kamenje da bi ga pogubili. Zašto? Oni nam daju razlog:

Jov 10:33, Karadžić
Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.

Sasvim je jasno da Jevreji referišu na Isusovu čovečiju prirodu kao na dokaz da ono on što priča o svojoj božanskoj prirodi jeste apsurd i velika hula. Iz odgovora Jevreja vidimo da je reč bila o Isusovoj prirodi, a ne o sporu oko "saglasja u pogledu namera, normi i vrednosti".

Reakcija Jevreja nam govori da prevod Novog sveta nema nikakvog smisla.
[Povratak na sadržaj]

I ako šta zaištete u ime moje (Jov 14:14)

Biblijski tekst: Jov 14:14

  • Prevodi bazirani na Vizantijskoj familiji tekstova
    • Karadžić
      I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.
    • Sinod
      I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.
  • Prevodi bazirani na Aleksandrijskoj familiji tekstova
    • Čarnić
      Ako me što zamolite u moje ime, ja ću učiniti.
    • Stefanović
      Ako što zaištete od mene u ime moje, ja ću učiniti.
    • Bakotić
      Ako što zaištete u moje ime, ja ću učiniti.
    • Savremeni
      Ako me nešto zamolite u moje ime, učiniću.
    • Novi svet
      Ako nešto zamolite u moje ime, učiniću to.

Komentar

U ovom stihu primećuje se još jedna razlika između grčkih manuskripata: Aleksandrijska familija odobrava molitvu upućenu Isusu. Iako autor ovog teksta smatra da molitva Isusu nije teološki ispravna (treba se moliti samo Ocu u ime Njegovog Sina, Isusa), odnosno da su čitanja Vuka St. Karadžića i Sinoda SPC autentnična, autor ukazuje na još jedno odstupanje prevodilaca Novog sveta od grčkog teksta. Odstupanje Novog sveta je primetno kada se on uporedi sa prevodima Čarnića, Stefanovića i Savremenim srpskim prevodom.

Novi svet ne prati Veskot-Hort grčki tekst zato što se poruka ovog stiha kosi sa verovanjem Jehovinih svedoka: Isusu se ne treba moliti, jer molitva podrazumeva bogosluženje (obožavanje). Moliti se Isusu znači staviti ga u isti rang sa Jehovom.

Evo zvaničnog stava Jehovinih svedoka po ovom pitanju:

Kome treba da se molimo? Isus je poučio svoje učenike da se mole 'Ocu koji je na nebesima' (Matej 6:9). Dakle, molitve treba da upućujemo samo Jehovi Bogu. Međutim, Jehova zahteva da priznamo položaj koji zauzima njegov jedinorođeni Sin, Isus Hrist. Kao što smo videli u 5. poglavlju, Isus je bio poslat na zemlju da bi nas otkupio od greha i smrti (Jovan 3:16; Rimljanima 5:12). On je naimenovani Prvosveštenik i Sudija (Jovan 5:22; Jevrejima 6:20). Dakle, Pismo nam pokazuje da svoje molitve treba da upućujemo preko Isusa. Lično on je rekao: "Ja sam put i istina i život. Niko ne dolazi k Ocu osim preko mene" (Jovan 14:6). Da bi naše molitve bile uslišene, moramo se moliti samo Jehovi, i to preko njegovog Sina.5

Molitva je deo našeg obožavanja. Zato treba da se molimo samo Bogu, Jehovi.6

Ipak, molitve moraju ispuniti određene uslove da bi bile Bogu prihvatljive. Prvo, one moraju biti upućene isključivo Bogu - ne Isusu, "svecu" ili idolu. (Izlazak 20:4,5)7

S obzirom na izneseno, evidentno je da je razlog izmene usklađivanje Pisma sa njihovim verovanjem.
[Povratak na sadržaj]

Bog je stekao crkvu svojom krvlju (Dela 20:28)

Biblijski tekst: Dela 20:28

  • Prevodi bazirani na Vizantijskoj familiji tekstova
    • Karadžić
      Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom;
    • Sinod
      Pazite, dakle, na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi za episkope da napasate Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom.
  • Prevodi bazirani na Aleksandrijskoj familiji tekstova
    • Čarnić
      Pazite na sebe i na sve stado, u kom vas je Duh Sveti postavio za episkope, da napasate Crkvu Božiju, koju je stekao svojom krvlju.
    • Stefanović
      Pazite na sebe i na sve stado, u kome nas je Duh sveti postavio za episkope, da pasete crkvu Božju, koju je stekao krvlju svojom.
    • Bakotić
      Pazite dakle na sebe i na celo stado u kome vas Duh Sveti postavi episkopima, da pasete Crkvu Gospodnju, koju on steče krvlju svojom.
    • Savremeni
      Pazite na sebe i na celo stado kojem vas je Sveti Duh postavio za nadglednike. Napasajte Božiju crkvu, koju je on stekao svojom krvlju.
    • Novi svet
      Pazite na sebe i na sve stado u kom vas je sveti duh postavio za nadglednike, da pasete Božju skupštinu, koju je Bog kupio krvlju svog Sina.

Komentar

Iako postoje razlike između srpskih prevoda8, sva čitanja, sem Novog sveta i prevoda Luja Bakotića, na jedan direktan način govore da Isus Hrist jeste Bog. Iz tog razloga prevod Novi svet prilagođava ovaj stih verovanju Jehovinih svedoka: Isus Hrist nije bio Bog u telu (koji je Crkvu stekao svojom krvlju).

On to čini na jedan naoko bezazlen način: dodavanjem reči sin. Iako ova izmena potpuno odgovara poruci jevanđelja – Bog zaista jeste stekao Crkvu prolivanjem krvi svojega Sina – ona na vrlo lukav način briše kome ap. Pavle prolivenu krv pripisuje. Kako je moguće da Bog ima svoju krv, sem ako Isus Hrist nije Bog?

Grčki tekst Veskot-Hort ne podržava ovakvo prevođenje, a drugi ozbiljni prevodi utemeljeni na Vatikanskom i Sinajskom kodeksu, poput NIV i NASB su saglasni sa Čarnićevim, Stefanovićevim i Savremenim srpskim prevodom. Niti stari prevodi, poput Vulgate, daju podršku ovakvom čitanju. Drugim rečima, samo prevod Novi svet sadrži ovakav smisao, što ukazuje na prevodilačku nameru da se degradira Isusova priroda.

Da bi se opravdalo ovakvo grubo menjanje smisla, ponuđeno je objašnjenje da postoji gramatička mogućnost ovakvom umetanju, kao i pravdanje da prevod Jehovinih svedoka nije usamljeni slučaj9

Ali, da li je (eventualna) gramatička mogućnost sama po sebi legitiman i dovoljan razlog nekog dodavanja? tim više ako znamo da bi to dodavanje "iz korena" promenilo smisao ionako već jasnog stiha?

Dodavanje je legitimno samo u slučajevima kada se pokušava olakšati razumevanje smisla. Međutim, tada postoje izvesna pravila: 1. Ne treba dodavati ako je stih sam po sebi dovoljno jasan 2. Ne treba poboljšavati stih ako je cena koja treba da se plati gubitak prvobitnog smisla. 3. Treba biti obazriv kada su u pitanju važni doktrinalni stihovi. 4. Izvesna dodavanja potrebno je označiti [uglastom zagradom].

Prevodioci Novog sveta su odbacili sva ova pravila u toj meri, da opravdanje o gramatičkoj mogućnosti deluje poprilično naivno. Reči koje su oni dodali nisu samo suvišne. One su promenile prvobitni smisao stiha koji direktno govori u prilog doktrine o Trojstvu. Izmena ovakvog karaktera (doktrinalnog karaktera) ako ništa drugo, morala je da se označi uglastim zagradama (što nije uvek slučaj - srpsko izdanje 2006. god. nema uglastu zagradu).

Rekli smo da je pokušato da se ovaj prevod opravda i pozivanjem na neka druga izdanja Novog zaveta. Pozivanje na svedoka koji treba da presudi ima snažan efekat samo ako je svedok neutralan i uživa autoritet. Međutim, da li su prevodi na koje se poziva vredni pomena? Razmotrimo ih:

1. New World Translation of the Christian Greek Scriputres, Brooklyn (1950)

U izdanju stoji:

... with the blood of his own [Son].

(Prevod: krvlju sopstvenog [Sina].)

Primedba: Ovaj prevod se ne može prihvatiti jer nije neutralan: Njega je, takođe, izdalo Društvo Kula Stražara.

2. The Holy Bible in Modern English, by F. Fenton, London (1903)

U izdanju stoji:

... with the blood of His own Son.

(Prevod: krvlju sopstvenog Sina.)

Primedba: Poznato je da Ferrar Fenton nije bio vičan prevođenju s obzirom da njegov prevod "sadrži mnoge amaterske greške. Uprkos tome, on je bio popularan izvesno vreme, zato što je bio lak za razumevanje".10

3. Good News for Modern Man: The New Testament in Today's English Version, by Robert G. Bratcher, New York: American Bible Society, (1966)

U izdanju stoji:

... through the death of his own Son.

(Prevod: kroz smrt sopstvenog Sina.)

Primedba: "Biblija Radosna vest predstavlja ono što neki teoretičari prevođenja nazivaju prevodom za 'svakodnevni govor'. 'Svakodnevni jezik' se definiše kao jezik koji je 'zajednički obrazovanim i neobrazovanim' bilo koji jezik da je u pitanju; ili, da kažemo otvoreno, u pitanju je nivo jezika koji koriste neobrazovane osobe i deca. Bratcher kaže da je ova verzija prvobitno zamišljena kao ona koja bi bila podesna za one kojima je engleski jezik drugi jezik. Ali glavna 'trgovačka niša' ovog prevoda od početka su bile protestantske crkve u Americi i Velikoj Britaniji, u kojima su se kupovale u pakovanjima za potrebe časova veronauke. Ova verzija bila je promovisana kao ona koja je odgovarajuća za decu".11

Zaključak

Sudeći prema svemu rečenom o ovim prevodima, neozbiljno je braniti nekakvu teorijsku mogućnost dodavanja pozivanjem na prevode kojima je glavni motiv prilikom prevođenja bio pojednostavljanje i prilagođavanje; prevode kojima su ciljna grupa deca, neobrazovane osobe i stranci.
[Povratak na sadržaj]

Hristos - koji je nad svima Bog (Rim 9:5)

Biblijski tekst: Rim 9:5

  • Prevodi bazirani na Vizantijskoj familiji tekstova
    • Karadžić
      Kojijeh su i oci, i od kojijeh je Hristos po tijelu, koji je nad svima Bog blagosloven vavijek. Amin.
    • Sinod
      Čiji su i oci, i od kojih je Hristos po tijelu, koji je nad svima Bog blagosloveni u vijekove. Amin.
  • Prevodi bazirani na Aleksandrijskoj familiji tekstova
    • Čarnić
      Čiji su oci, od kojih potiče i Hristos po telu, koji je nad svima Bog - blagosloven u sve vekove, amin.
    • Stefanović
      Kojih su oci i od kojih je Hristos kao čovek, koji je Bog nad svima, slava mu i hvala večna! Amin.
    • Bakotić
      I patrijarsi, i od kojih je po puti i Hristos, koji je nad svima, blagosloven Bog na sve vekove. Amin!
    • Savremeni
      Njihovi su i patrijarsi, a od njih, po telu, potiče i Hristos, koji je Bog nad svima, blagosloven doveka. Amin.
    • Novi svet
      Njihovi su i praočevi i od njih je po telu potekao Hrist. Neka je Bog, koji je iznad svega, blagoslovljen u svu večnost. Amin.

Komentar

Novi svet je jedini srpski prevod kome doktrinalno odgovara ovakvo čitanje. Savremeni srpski prevod fusnotom obaveštava o ovakvom čitanju (rasporedu reči): Ili: Hristos koji je nad svima. Neka je blagosloven Bog doveka. Ili: Hristos. Bog, koji je nad svima, neka je blagosloven doveka.
[Povratak na sadržaj]

A Sinu: prijestol je tvoj, Bože (Jev 1:8-9)

Biblijski tekst: Jev 1:8-9

  • Prevodi bazirani na Vizantijskoj familiji tekstova
    • Karadžić
      A sinu: prijestol je tvoj, Bože, va vijek vijeka; palica je pravde palica carstva tvoga. Omiljela ti je pravda, i omrzao si na bezakonje: toga radi pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti većma od drugova tvojijeh.
    • Sinod
      Za Sina pak: Prijesto je tvoj, Bože, vavijek vijeka; žezal pravičnosti je žezal Carstva tvojega. Zavolio si pravdu i omrzao bezakonje; zbog toga te pomaza, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje.
  • Prevodi bazirani na Aleksandrijskoj familiji tekstova
    • Čarnić
      Za Sina pak: "Tvoj presto, Bože, stoji u sve vekove i žezlo pravosti je žezlo tvoga carstva. Zavoleo si pravednost i omrzao si bezakonje; zato te, o Bože, Bog tvoj pomaza uljem radosti više nego tvoje drugove".
    • Stefanović
      A za Sina: "Presto je tvoj, Bože, večan, i palica je pravde palica carstva tvoga. Zavoleo si pravednost i omrzao si na bezakonje; zato te, Bože, Bog tvoj pomaza uljem radosti više nego drugome tvoje".
    • Bakotić
      Ali on Sinu kaže: "Presto je tvoj večan, Bože, i skiptar je kraljevstva tvoga skiptar pravde. Pravdu si ljubio i mrzeo zlobu; zato i pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti većma od drugova tvojih".
    • Savremeni
      A za Sina: "Tvoj presto, Bože, stoji doveka i žezlo pravičnosti žezlo je tvoga carstva. Zavoleo si pravednost, a zamrzeo bezakonje. Zato te je Bog, tvoj Bog, pomazao uljem radosti kao nijednoga od tvojih drugova".
    • Novi svet
      A za Sina kaže: "Bog je tvoj presto u svu večnost i žezlo tvog kraljevstva žezlo je čestitosti. Voleo si pravednost i mrzeo bezakonje. Zato te je Bog, tvoj Bog, pomazao uljem radosti više nego drugove tvoje."

Komentar

Apostol Pavle u oba stiha Sina predstavlja kao Boga. Prevod Novi svet se razlikuje od ostalih prevoda (sem Savremenog srpskog prevoda 9. st.).
[Povratak na sadržaj]

Duh Hristov (1 Pet 1:11)

Biblijski tekst: 1 Pet 1:11

  • Prevodi bazirani na Vizantijskoj familiji tekstova
    • Karadžić
      Ispitujući u kakovo ili u koje vrijeme javljaše Duh Hristov u njima, naprijed svjedočeći za Hristove muke i za slave po tome;
    • Sinod
      Ispitujući u koje ili kakvo vrijeme javljaše Duh Hristov koji bješe u njima, unaprijed svjedočeći za Hristova stradanja i za slave poslije toga.
  • Prevodi bazirani na Aleksandrijskoj familiji tekstova
    • Čarnić
      oni su ispitivali na koje ili kakvo vreme ukazuje Hristov Duh koji je u njima, koji je unapred svedočio za stradanja koja očekuju Hrista i za slave posle toga.
    • Stefanović
      ispitujući za koje ili za kakvo je vreme javljao Duh Hristov u njima, koji je napred svedočio za Hristove muke i za slave posle toga.
    • Bakotić
      istražujući vreme i prilike koje je Duh Hristov, koji je u njima bio, pokazivao, i koji unapred dokazaše muke Hristove i slavu koja je imala za njima doći.
    • Savremeni
      pokušavajući da proniknu u vreme i okolnosti na koje je Hristov Duh u njima ukazivao kada je unapred svedočio o Hristovim stradanjima i o slavi koja će uslediti.
    • Novi svet
      Istraživali su na koje je ili kakvo vreme duh u njima ukazivao u pogledu Hrista kad je svedočio o patnjama koje su očekivale Hrista i o svim slavnim stvarima koje dolaze posle njih.

Komentar

Svi prevodi ovog stiha, sem Novog sveta, slažu se oko Hristove preegzistencije, tj. oko toga da je Hrist, kao osoba i kao duh, postojao i pre utelovljenja. Nadalje, ovaj prevod, referencom ka 2 Sam 23:2, Duha pripisuju Jehovi, što je svojevrsno priznanje da je Hristov Duh isto i Jehovin Duh, svemogući i večni.
[Povratak na sadržaj]

Da budemo u istinitom Sinu (1 Jov 5:20)

Biblijski tekst: 1 Jov 5:20

  • Prevodi bazirani na Vizantijskoj familiji tekstova
    • Karadžić
      A znamo da sin Božij dođe, i dao nam je razum da poznamo Boga istinoga, i da budemo u istinome sinu njegovom Isusu Hristu. Ovo je istini Bog i život vječni.
    • Sinod
      A znamo da je Sin Božiji došao i dao nam razum da poznajemo Istinitoga; i jesmo u Istinitome, u Sinu njegovom Isusu Hristu. On je istiniti Bog i život vječni.
  • Prevodi bazirani na Aleksandrijskoj familiji tekstova
    • Čarnić
      Ali znamo da je Sin Božiji došao i dao nam razum da poznajemo Istinitoga; mi i jesmo u Istinitome, u Sinu njegovom Isusu Hristu. On je istiniti Bog i život večni.
    • Stefanović
      Ali znamo da je Sin Božji došao, i dao nam je razum da poznamo Istinitoga, i jesmo u Istinitome, u Sinu njegovu Isusu Hristu. Ovo je istiniti Bog i život večni.
    • Bakotić
      A znamo da Sin Božji dođe i dade nam razum da poznamo Boga istinitoga, i da budemo u istinitom Sinu njegovom Isusu Kristu. On je koji je istiniti Bog i život večni.
    • Savremeni
      A znamo i da je Sin Božiji došao i dao nam razum da spoznamo Istinitoga. I mi jesmo u Istinitome, u njegovom Sinu Isusu Hristu. On je Istiniti Bog i Večni život.
    • Novi svet
      Ali znamo i da je Sin Božji došao i dao nam razum da možemo upoznati istinitog Boga. Preko njegovog Sina, Isusa Hrista, mi smo u jedinstvu s istinitim Bogom. To je istiniti Bog i život večni.

Komentar

Iako u prvom delu rečenice ("A znamo da sin Božij dođe, i dao nam je razum da poznamo Boga istinoga") između prevoda Karadžića, Bakotića i Novog sveta postoji podudarnost, ipak, prevod Novog sveta jeste manipulacija. Razlog zašto prevod Vuka St. Karadžića sadrži Bog jeste zato što osnova njegovog prevoda, staroslovenski prevod, sadrži tu reč. Prevod Vuka Karadžića je verodostojan, što se ne može reći za Novi svet koji izlazi iz okvira grčkog teksta, što se lako da ustanoviti kada se on uporedi sa Čarnićevim, Stefanovićevim i Savremenim srpskim prevodom. Novi svet dodaje Bog.

Zašto je prevodiocima Novog sveta stalo da, naoko bezazleno, dodaju Bog tj. da Istinitog nazovu Bogom? Samo iz jednog razloga: oni žele isključivo Boga da identifikuju kao Istinitog (a ne i Sina). Izmena ima za cilj da ojača uverenje čitalaca da kada ap. Jovan govori o Istinitome misli samo na Boga.

Međutim, poređenjem sadržaja stihova može se primetiti da svi ostali prevodi u drugom delu stiha i Sina identifikuju kao Istinitoga. Novi svet u tom delu briše isti atribut pripisan i Sinu, te opet pripisuje Bogu, zato što ap. Jovan na kraju stiha Istinitog identifikuje kao Boga i život večni (up. Jov. 14:6).

Ap. Jovan i Boga i Sina oslovljava isto – Istiniti, i tog Istinitog naziva Bogom. Da bi ovo izbegli, prevodioci Novog sveta dodaju i oduzimaju atribute.
[Povratak na sadržaj]

Zaključak

U ovom članku pokušali smo da čitaocima prikažemo u kolikoj meri i na kojim ključnim mestima se prevod Novi svet razlikuje od drugih srpskih prevoda. Ključna mesta koja smo naveli tiču se samo jedne od tema - Isusove bogočovečnosti. Postoji još mnogo drugih tema (mesta u Novom zavetu koja su doktrinalno bitna) u kojima se Novi svet razlikuje od drugih prevoda.

Da li je moguće da se ovaj prevod razlikuje od svih drugih prevoda u tolikoj meri i na ključnim teološkim mestima a da nije u pitanju namerno manipulisanje prilikom prevođenja? Ili je moguće da svi drugi srpski prevodi složno i dosledno greše, i da su jedino prevodioci Novog sveta nekako uspeli da izbegnu nestručnost i pristrasnost prilikom prevođenja?

Verujemo da nakon iznesenih primera jednom istinoljubivom čitaocu neće biti teško da razreši dilemu koji prevod je falsifikat a koji nije.
[Povratak na sadržaj]

Endnote

1Šta Biblija zaista naučava? Ko je arhanđeo Mihajlo?[Povratak na tekst]

2 Jedna od razlika, koja je, ipak, vredna pomena oko ilustracije koliko Aleksandrijska familija doktrinalno odgovara teologiji Jehovinih svedoka nalazi se u 1. Posl. Korinćanima 10:9.

1. Kor 10:9, Karadžić
Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše.

1. Kor 10:9, Čarnić
Nemojmo ni Gospoda iskušavati, kao što su ga neki od njih kušali, pa izgiboše od zmija.

1. Kor 10:9, Novi svet
I ne iskušavajmo Jehovu, kao što su ga neki od njih iskušavali, pa su izginuli od zmija.

Ovaj stih, u svom autentičnom zapisu, nas obaveštava o preegzistenciji (Isusa) Hrista: izraelski narod je iskušavao svog Hrista još u vreme njihovog izlaska iz Egipta! Ovakva izjava se, naime, kosi sa verovanjem Jehovinih svedoka po kome Hrist nije postajao sve do Isusovog vodenog krštenja. Onog momenta kada se Isus krstio, on je postao i Hrist (Mesija). Pre toga, dakle, Isus nije bio i Hrist (tačka br. 8). Štaviše, u vreme izlaska, prema njihovom verovanju, Isus nije ni bio Isus, već arhanđeo Mihajlo.

Zamenom Hrist u Gospod ne identifikuje se jasno osoba na koju se titula Gospod odnosi, jer u Svetom pismu ona se može odnositi i na Jehovu ali i na Isusa Hrista. Autentično čitanje ne ostavlja mesta sumnji u Hristovu preegzistenciju i njegove atribute.

Značaj ovog stiha se ogleda i u tome što ap. Pavle ovakvom smelom izjavom ne pravi razliku između Hrista i starozavetnog Jehove, kojeg su, prema starozavetnom izveštaju, Izraelci kušali:

Potom pođoše od gore Ora k Crvenom moru obilazeći zemlju edomsku, i oslabi duh narodu od puta. I vikaše narod na Boga i na Mojsija: Zašto nas izvedoste iz Misira da izginemo u ovoj pustinji? Jer nema ni hleba ni vode, a ovaj se nikakvi hleb već ogadio duši našoj. A Gospod [Jehova] pusti na narod zmije vatrene, koje ih ujedahu, te pomre mnogo naroda u Izrailju. Tada dođe narod k Mojsiju i rekoše: Zgrešismo što vikasmo na Gospoda [Jehovu] i na tebe; moli Boga neka ukloni zmije od nas. I Mojsije se pomoli za narod. (4. Moj 21:4-7)

Prema ap. Pavlu kušati Jehovu je isto što i kušati Hrista, i obratno. Takvo viđenje znači pripisati (Isusu) Hristu božanske atribute.

Da bi bili dosledni svome verovanju u vezi preegzistencije Hrista, prevodioci Novog sveta menjaju smisao četvrtog stiha istog poglavlja poslanice Korinćanima:

1 Kor 10:4, Karadžić
I svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od duhovne stene koja iđaše za njima: a stena beše Hristos.

1 Kor 10:4, Čarnić
I svi su pili isto duhovno piće; jer su pili iz duhovne stene koja ih je pratila, a ta stena beše Hristos.

1 Kor 10:4, Novi svet
I svi su pili isto duhovno piće. Jer su pili iz duhovne stene koja ih je pratila, a ta stena je predstavljala Hrista.

Predstavljati i biti jesu dva različita pojma, jer predstavljati ne podrazumeva postojanje, već simbolizam. Ovakvo prevođenje nam uskraćuje odgovor na pitanje šta je bila ta duhovna stena. Prema ap. Pavlu mi imamo odgovor na to pitanje: duhovna stena jeste bila Hrist. Ako je, pak, ta stena predstavljala Hrista, onda nije nužno da zaključimo da je Hrist postojao (bio) i u vreme izraelskog izlaska iz Egipta. [Povratak na tekst]

3 2 Moj 3:13-14 [Povratak na tekst]

4Our Readers Ask: In What Way Are Jesus and His Father One?[Povratak na tekst]

5Šta Biblija zaista naučava? Približi se Bogu u molitvi[Povratak na tekst]

6Približiti se Bogu u molitvi [tačka 2][Povratak na tekst]

7The Bible's Viewpoint, Prayers That Are Heard by God[Povratak na tekst]

8 Razlike, između Karadžićevog i Sinodovog prevoda s jedne strane, i Čarnićevog, Stefanovićevog i Savremenog srpskog prevoda s druge strane, postoje jer staroslovenski prevod, koji je Vuk koristio kao temelj svog prevoda – koji je Komisija Sinoda SPC uveliko konsultovala – krv pripisuje i Gospodu i Bogu; dok preostali pomenuti prevodi krv pripisuju samo Bogu. Grčki tekst reformatorskog Novog zaveta, Textus Receptus (Primljeni tekst) slaže se sa prevodom Čarnića, Stefanovića i Savremenim srpskim prevodom. [Povratak na tekst]

9Jehovah's Witness - wording in your bible[Povratak na tekst]

10Twentieth Century English Versions[Povratak na tekst]

11 Isto [Povratak na tekst]
[Povratak na sadržaj]